Za zajedničko čitanje: Za večerašnje čitanje ulazimo u mali vrt. U njemu razgovaraju dva cveta: mirisna ruža i amarant, biljka čije cvasti dugo zadržavaju boju. Basna govori jezikom mašte, pa svaki cvet drugome može da kaže šta kod njega ceni.
Ruža i amarant
Amarant je rastao u vrtu, nedaleko od ružinog žbuna. Jednoga dana obrati se ruži:
„Kako si lep cvet! Vole te i bogovi i ljudi. Zavidim ti na lepoti i mirisu.”
Ruža mu odgovori:
„Dragi amarante, ja cvetam samo kratko. Čak i ako me niko ne ubere, ubrzo ću uvenuti. A ti nikada ne blediš: uvek cvetaš, iznova mlad.”
Pouka za kraj
Dok se divimo drugome, možemo zaboraviti sopstvenu vrednost. Svaki od ova dva cveta ima nešto što drugi ceni.
Izvor: ezopovska basna „The Rose and the Amaranth”, grčka basnarska tradicija, u zbirci Three Hundred Æsop’s Fables, engleski prevod Georgea Fylera Townsenda, George Routledge and Sons, izdanje iz 1867. Prevod na srpski sa savremenijim izrazima, uz očuvan zaplet. Izvorni tekst zbirke. George Fyler Townsend (1814–1900).
