Za zajedničko čitanje: Nekome kiša pomaže, a neko se raduje sunčanom danu. U ovoj kratkoj basni otac sluša želje svojih dveju kćeri i otkriva da isti dan ljudima može značiti različite stvari.
Otac i dve kćeri
Jedan čovek imao je dve kćeri. Jedna se udala za baštovana, a druga za čoveka koji je pravio crepove.
Posle nekog vremena otac poseti kćer koja se udala za baštovana. Upita je kako je i kako joj sve ide.
„Sve mi dobro ide”, odgovori ona. „Imam samo jednu želju: da padne obilna kiša, kako bi biljke dobile dovoljno vode.”
Nedugo zatim otac ode kod druge kćeri i upita i nju kako živi.
„Ništa mi ne nedostaje”, reče ona. „Želim samo da potraje suvo vreme i da sunce toplo i vedro sija, kako bi se crepovi osušili.”
Otac joj tada reče:
„Ako tvoja sestra želi kišu, a ti suvo vreme, kojoj od vas da se pridružim u želji?”
Pouka za kraj
Ljudi imaju različite potrebe. Kada saslušamo jedni druge, lakše razumemo zašto se ne radujemo uvek istim stvarima.
Izvor: ezopovska basna „The Father and His Two Daughters”, grčka basnarska tradicija, iz zbirke Three Hundred Æsop’s Fables, u engleskom prevodu Georgea Fylera Townsenda (1814–1900), izdavač George Routledge & Sons. Izdanje zbirke iz 1868. evidentirano je u Metropolitan muzeju. Prevod na srpski urađen prema izvornom tekstu na projektu Gutenberg, uz savremeniji izraz i očuvan zaplet. Uvod i završna pouka dodati su za zajedničko čitanje.
