Zašto Luji toliko znači Jablan?
Petar Kočić je pripovetku „Jablan“ objavio 1902. godine. U programu za 6. razred ona se obrađuje među školskim tekstovima. Priča se može čitati kao uzbudljiv događaj o dečaku i volu, ali postaje jasnija kada primetimo kako Lujo govori o Jablanu i kako reaguje na ljude koji ga potcenjuju.
Ukratko prepričano
Lujo uveče čuva i hrani svog bika Jablana. Sutradan će se Jablan nadmetati sa Rudonjom, „carskim“ bikom. Dečak ga miluje, deli s njim hranu i čas zamišlja pobedu, a čas se boji da će ga izgubiti. Ljudi su od kneza tražili dozvolu za nadmetanje i ona je dobijena.
Posle noći provedene kraj Jablana, Lujo ga ujutru vodi do kneževe kuće. Okupljeni ljudi čekaju borbu. Rudonja mu izgleda veći i snažniji, a poljar ga dodatno plaši. Lujo ipak ostaje uz svog druga. Bikovi se sudaraju rogovima. U presudnom trenutku Jablan se vešto spusti, poduhvati Rudonju ispod vrata i pobedi. Lujo se raduje dok Jablan ostaje na mestu nadmetanja. Izvorni tekst opisuje da je Rudonja povređen; zato završetak nije samo bezazlena sportska igra.
Lujo: nežnost i prkos u istom dečaku
Kočić Luju najpre prikazuje daleko od okupljenog sveta, u večernjem razgovoru sa Jablanom. Dečak ga hrani, deli užinu s njim, pokriva se kraj njega i oslovljava ga od milja. Njegov govor volu nije znak da zaboravlja kako je Jablan životinja, već način da pokaže bliskost koju ne može iskazati pred drugima. Kad ga vol slučajno dodirne repom, Lujo se pretvara da je uvređen, pa se odmah miri s njim. Taj mali prizor daje njihovom odnosu toplinu koja će pojačati strepnju pred borbu.
Lujo je i ponosan. Želi da se Jablan ogleda baš s Rudonjom, carskim bikom, iako zna da ga može izgubiti. U noći pred megdan zamišlja čas poraz, čas pobedu; ujutru meri štap kao da bi tako mogao saznati ishod. Dečja igra i strah postoje istovremeno. Reči kojima pred ljudima tvrdi da se ne boji zvuče drugačije kada se setimo kako je, nasamo, molio Jablana da mu ne zameri ako strada.
Zašto je Rudonja „carski“?
U pripoveci nije svejedno čiji je koji bik. Jablan je Lujin, hranjen i negovan u selu; Rudonja nosi oznaku vlasti. Knez najpre traži zvaničnu dozvolu da se borba održi, a ljudi čekaju odgovor. Tako se vlast pojavljuje čak i u seoskom nadmetanju. Na završetku knez povikuje da se Rudonja zaštiti, ali borbu ne zaustavlja: Jablan je već zadao odlučujući udarac. Upravo taj redosled pokazuje kome je kneževa briga okrenuta.
Simboličko čitanje ne potiskuje Lujinu ličnu priču. Pobeda se može razumeti kao trenutak u kome ono što je seosko i potcenjeno nadjačava ono što je „carsko“. Nikola Koljević je u tumačenju Kočićeve pripovetke opisuje kao umetničku parabolu otpora potčinjenog naroda okupatorskoj vlasti. Takvo značenje izrasta iz samog izbora protivnika i njihovih oznaka, a ne iz naknadno dodate pouke.
Pejzaž i ritam pripovedanja
Pripovetka počinje sumrakom i tišinom, a zatim se otvara u svetlo jutro puno glasova i pokreta. Noćni opis sela zadržava čitaoca uz dečaka i njegovog vola, dok jutarnji prizori prate približavanje megdanu. Lujo, zaokupljen ishodom, gotovo ne čuje život oko sebe. Priroda i seoska vreva zato nisu samo pozadina: njihov ritam ističe razliku između mirnog sveta i njegove uznemirenosti. Posebnu ulogu pejzaža u „Jablanu“ književna istraživačica Nada Kunović izdvojila je kao temu samostalne studije.
Na kraju se opis ubrzava. Sudar rogova, uzvici prisutnih i Lujino drhtanje smenjuju se u kratkim potezima. Jablan lukavo posrne, poduhvati Rudonju ispod vrata i pobedi. Lujo zadoliga, a planinski vrhovi odjekuju. Završni odjek povezuje dečakovu radost sa prostorom koji je pripovetku od početka okruživao. Ipak, Rudonja je teško ranjen: pobeda nije bezazlena igra. Kočić dopušta da osećamo Lujino slavlje, a da pritom vidimo i cenu nasilnog nadmetanja.
Tema i značenje
U središtu „Jablana“ su dečakova ljubav prema životinji, strepnja pred gubitkom i prkos prema nadmoćnijem protivniku. Lujo ne pobeđuje rukama: njegov vol savladava Rudonju. Ali književna snaga pripovetke potiče od toga što je svaki Jablanov pokret već postao deo Lujinog unutrašnjeg života. Zato je završni megdan istovremeno javni događaj, dečakov lični trenutak i slika širih odnosa moći.
Pitanja za učenike
- Kako Lujo neguje Jablana pre nadmetanja?
- Zašto Lujo u noći pred borbu čas zamišlja pobedu, a čas poraz?
- Šta znači da je Rudonja „carski“ bik?
- Kako poljar govori Luji i kako mu dečak odgovara?
- Kojim postupkom Jablan savladava snažnijeg protivnika?
- Kako opis prirode na početku utiče na tempo priče?
- Kako se može tumačiti završetak ako mislimo i na Rudonju, ne samo na Jablana?
Za samostalni rad: Napiši kratak pasus o Luji. Izaberi dve osobine i za svaku navedi po jedan njegov postupak iz pripovetke.
Izvori
- Program srpskog jezika za 6. razred u školskom planu OŠ „Sveti Sava“ 2025/26, str. 17 i 25; raspored časova je školski primer.
- Petar Kočić, „Jablan“, izvorni tekst, prvi put objavljen u Bosanskoj vili 1902; tekst na Vikizvorniku.
- Nada Kunović, „Funkcija pejzaža u pripovijetki Jablan Petra Kočića“, Umjetnost riječi, 1966, br. 1–2, str. 95–98 (bibliografski zapis i sažetak).
- Nikola Koljević, „Jablan: Dans le domaine de la communication muette“, u časopisu Serbica, 2016; tumačenje simboličke borbe.
Više tekstova za čitanje pronađite u rubrici Prepričana lektira. Povezana analiza: Lujo iz pripovetke Jablan – analiza lika.
