Kratka pesma sa neočekivanim krajem
„Ženidba vrapca Podunavca“ nalazi se u programu srpskog jezika za 4. razred kao šaljiva narodna pesma. Narodni pevač zamišlja ptičju svadbu kao ljudsku. Zato se među svatovima pojavljuju kum, stari svat i dever, ali sve te uloge imaju ptice. Najbolje je najpre pročitati celu pesmu naglas i primetiti kako se njen ton menja pri kraju.
Šta se događa u pesmi?
Vrabac Podunavac zaprosi senicu, iako ga od nje dele polje i gora. Pošto dobije njen pristanak, okuplja svatove: svraku za kuma, ševu za prikumka, žunu za starog svata i lastavicu za devera. Povorka stiže do devojke i polazi nazad.
Na povratku senica upozorava svatove da budu tihi, jer bi mogao da doleti kobac i odnese je. Upozorenje se odmah obistinjuje: kobac doleti i odnese senicu. Svatovi se razbeže; vrabac se sakrije u prosenu slamu, a svraka ostaje na trnu. Pesma se završava tom iznenadnom slikom, bez naknadnog raspleta.
Ptičji svatovi između igre i opasnosti
Vrabac Podunavac organizuje svadbu sa kumom, prikumkom, starim svatom i deverom. Svečane ljudske uloge dobijaju svraka, ševrljuga, žuna i lastavica. U tome je prva komična slika: mala ptičja povorka ponaša se kao ozbiljna ljudska svadba. Narodni pevač ne opisuje pojedinačne osobine svatova; nekoliko dobro izabranih uloga dovoljno je da zamislimo čitav običaj.
Senica, međutim, u povratku čuje pretnju koju ostali potiskuju. Traži da svatovi tiho idu i govore jer može naići kobac. Čim je upozorenje izgovoreno, kobac doleti. Povorka se rasipa: mladoženja beži u prosenu slamu, svatovi u trn, a kum svraka čuči na njegovom vrhu. Pesma nema dodatni rasplet. Poslednji prizor sam nosi obrt: svečani red smenjuje nagli, životinjski strah.
Kako pesma postiže šaljivi efekat?
Humor nastaje iz spoja dva sveta. Ptice imaju ljudske svadbene titule i govore kao svatovi, ali opasnost ih vraća u ptičji svet u kojem kobac lovi sitnije ptice. Taj prelaz je brz i zato upečatljiv. Vrabac ne drži junački govor i niko ne izlazi na megdan; svi traže zaklon. Smeh se ne zasniva na podsmehu jednoj ptici, već na iznenadnom rasulu pompezno predstavljene povorke.
U zapisu pesme kobac nosi odrednicu avanica, uz objašnjenje da je reč o ptici grabljivici. Izvorni oblik je važan: „avanjica“ nije reč u citiranom Vukovom zapisu. Pesma je ispevana u desetercu, pa njeni stihovi zvuče blisko narodnoj epskoj pesmi, ali je po načinu predstavljanja ptičje svadbe školska lektira svrstava među šaljive narodne pesme.
Pesma i svadbena tradicija
Istraživačica Svetlana Tornjanski-Brašnjović pokazuje da pesme o ženidbi životinja imaju širi slovenski i svadbeni kontekst. To ne znači da za svaku sačuvanu srpsku verziju znamo tačno kada se pevala. Pomaže nam, ipak, da razumemo zašto su u ovoj kratkoj pesmi tako pažljivo imenovani kum, stari svat, dever i ostali učesnici. Ptičja povorka je razigrano ogledalo poznate ljudske povorke.
U središtu pesme ostaje trenutak kada se očekivani svadbeni završetak izmiče. Senica jedina unapred vidi opasnost, a završna slika ostavlja čitaoca između osmeha zbog razbežanih svatova i saosećanja sa otetom nevestom. Upravo ta dvostrukost daje kratkoj pesmi više od jednog jednostavnog „naravoučenija“.
Pitanja za učenike
- Koga vrabac prosi i ko sve čini njegovu svadbenu povorku?
- Koje su ljudske svadbene uloge dodeljene pticama?
- Šta senica predviđa na povratku?
- Kako se svatovi ponašaju kada se kobac pojavi?
- Po čemu se prvi i poslednji prizor razlikuju?
- Pronađi jedan primer personifikacije.
- Zašto je završetak neočekivan, a ipak odgovara svetu ptica?
Za samostalni rad: U tri rečenice prepričaj pesmu. Zatim u jednoj rečenici objasni gde nastaje humor.
Izvori
- Program srpskog jezika za 4. razred, Prosvetni glasnik 11/2019, str. 2.
- „Ženidba vrapca Podunavca“, izvorni tekst, u Vukovim Srpskim narodnim pjesmama, knjiga prva, državno izdanje, Beograd, 1891, str. 547–548.
- Svetlana Tornjanski-Brašnjović, „Pesme o ženidbi životinja u kontekstu obredne smehovnosti i tradicije Slovena“, zbornik Susret kultura, str. 1113–1120; razmatra i „Ženidbu vrapca Podunavca“.
Više tekstova za čitanje pronađite u rubrici Prepričana lektira. Povezana analiza: Jesen Vojislava Ilića – analiza.
