Uvod za zajedničko čitanje: Večeras pročitajte kratku nemačku narodnu priču o devojčici, njenoj majci i lončiću koji ume da skuva kašu. Posle priče možete zajedno smisliti kako bi izgledala ulica puna slatke kaše.
Slatka kaša
Nekada je živela siromašna devojčica sa svojom majkom. Jednog dana nisu imale ništa za jelo. Devojčica je pošla u šumu i tamo srela staricu. Starica je znala za njihovu nevolju i poklonila joj mali lonac.
„Reci mu: ‘Lončiću, kuvaj!’ i skuvaće ti dobru, slatku kašu od prosa. Kada želiš da prestane, reci: ‘Lončiću, stani!’”
Devojčica je odnela lonac kući. Od tada su ona i majka imale kaše kad god bi poželele.
Jednom je devojčica izašla iz kuće. Majka je rekla: „Lončiću, kuvaj!” Lonac je počeo da kuva, a ona se najela. Ali nije znala reči koje ga zaustavljaju.
Kaša je prešla preko ivice lonca. Ispunila je kuhinju, zatim celu kuću, susednu kuću i ulicu. Izgledalo je kao da lončić želi da nahrani čitav svet.
Najzad se devojčica vratila. „Lončiću, stani!” rekla je, i lonac je odmah prestao da kuva. A ko je posle toga želeo da prođe ulicom, morao je najpre da se probije kroz slatku kašu.
Pouka za kraj
Dobro je znati kako nešto započinje, ali i kako se na vreme zaustavlja.
Izvor: nemačka narodna priča „Der süße Brei”, u zbirci braće Jakoba i Vilhelma Grim Kinder- und Haus-Märchen, 7. izdanje, 1857, knjiga 2, str. 90. Tekst je preveden sa nemačkog i jezički prilagođen za zajedničko čitanje. Izvorni tekst.
