Jesen u programu i u pesmi
Program za 4. razred predviđa obradu pesme „Jesen“ Vojislava Ilića ili „Zima“ Vladislava Petkovića Disa. Koju će pesmu razred čitati određuje nastavnik. Ovaj tekst pomaže učenicima koji obrađuju Ilićevu „Jesen“. Pročitaj pesmu polako, a zatim pogledaj kako se prizori menjaju.
Od zlatnog polja do tihog doma
U prvoj strofi jesen ulazi u pesmu kao „gorda carica i bajna“. Nije to slika pustoši, nego zrelosti: u rukama su joj klas i grozd, a oko nje se spuštaju lisnate vreže. Pesnik godišnjem dobu daje ljudski lik, osmeh i blagu ćud. Taj postupak zove se personifikacija, ali ovde je važnije šta njime postiže: priroda izgleda kao neko ko je pripremio darove za ljude.
U drugom delu pogled se polako seli sa polja na ognjište. Napolju se šire magla i vlaga, unutra puckara plamen. Sa večeri dolaze razgovor, sećanje na stare priče i san. Pesma se kreće od otvorenog prostora ka domu, od dnevne svetlosti ka noći. Taj prelaz ne izaziva strah: dok se slike stišavaju, pojačava se osećaj zaklona i bliskosti.
Zašto je jesen prikazana kao carica?
Poređenje sa caricom daje jeseni dostojanstvo i raskoš, ali ona nije hladna vladarka. Pesnik je opisuje kao biće „pitome i blage ćudi“ koje nudi bogatu žetvu i spokojne dane. Zlatno klasje i grozd povezuju lepotu sa plodovima rada. Ova jesen je doba ispunjenja: ono što je tokom godine raslo sada je sazrelo. Upravo zato slike obilja prirodno prelaze u slike odmora.
Pesnik prizor gradi za više čula. Zlatno klasје i crvenkasti plamen vidimo, miris trave zamišljamo, a pucketanje ognja i razgovor čujemo. Na kraju se glasovi utišavaju i san „lagano pada“. Takav redosled omogućava čitaocu da gotovo oseti smirivanje čitavog prostora.
Ritam i raspoloženje
Četiri strofe, svaka sa po četiri stiha, prate ovo postepeno smirivanje. Dugi stihovi daju opisu širinu, a kraći završeci strofa zaustavljaju pogled i usporavaju čitanje. Vesna O. Marković, proučavajući Ilićev stih, primećuje da se završni polustihovi smenjuju kao blagi refren i da ritam pesme podseća na uspavanku. Učenik ne mora da računa naglasne celine da bi to čuo: dovoljno je da naglas pročita kraj svake strofe i obrati pažnju na predah.
Raspoloženje ostaje spokojno, iako se pojavljuju magla, tama i noć. Zato ovu pesmu treba razlikovati od Ilićeve U poznu jesen, u kojoj su pejzaž i osećanje znatno sumorniji. Ovde se završna slika sna priprema od prvog stiha: jesen donosi plod, zatim odmor, razgovor i najzad tišinu. Tema pesme je jesen kao vreme zrelosti i smirenja, prikazana kroz jedinstvo prirode i doma.
Pitanja za učenike
- Sa čim je jesen upoređena na početku pesme?
- Koji plodovi i predmeti pokazuju da je stiglo vreme žetve i berbe?
- U kom trenutku se pogled sa polja seli u kuću?
- Koji stihovi ti pomažu da zamisliš zvuk ili miris?
- Zašto je opis jeseni kao osobe primer personifikacije?
- Kakvo raspoloženje stvaraju ognjište, razgovor i san?
- Po čemu se ova „Jesen“ razlikuje od sumorne slike jeseni koju nekad srećemo u pesmama?
Za samostalni rad: Nacrtaj dve slike iz pesme: polje i porodični dom. Ispod svake napiši po dve rečenice koje objašnjavaju koji detalji iz pesme su te vodili.
Izvori
- Program srpskog jezika za 4. razred, Prosvetni glasnik 11/2019, str. 2 i 4.
- Vojislav Ilić, „Jesen“, tekst pesme na Vikizvorniku, prema Antologiji poezije srpskog romantizma, SKZ, 2011, str. 457.
- Vesna O. Marković, „Heksametarska pojanja Vojislavljeva“, Zbornik radova Akademije umetnosti u Novom Sadu, 2014, str. 141–145; analiza ritma pesme „Jesen“.
Više tekstova za čitanje pronađite u rubrici Prepričana lektira. Povezana analiza: Pepeljuga – analiza narodne bajke.
