Uvod za zajedničko čitanje: Za večeras smo izabrali kratku basnu o neobičnoj trci. Pitajte dete šta je važnije kada nešto želimo da završimo: brz početak ili strpljenje do kraja.
Zec i kornjača
Zec se jednom pred ostalim životinjama hvalio svojom brzinom.
„Niko me još nije pobedio kada trčim najbrže što mogu”, govorio je. „Izazivam svakoga od vas na trku!”
Kornjača je mirno rekla: „Prihvatam izazov.”
„Baš dobra šala”, nasmejao se zec. „Mogao bih sve vreme da igram oko tebe.”
„Sačuvaj hvalisanje za čas kada pobediš”, odgovorila je kornjača. „Hoćemo li da trčimo?”
Životinje su odredile stazu i trka je počela. Zec je odmah odjurio toliko brzo da se jedva video. Uskoro je ipak stao. Bio je uveren da ga kornjača ne može stići, pa je legao kraj puta i zadremao.
Kornjača je nastavila da korača. Korak po korak, bez zastajanja, približavala se cilju. Kada se zec probudio, video je da je već sasvim blizu. Potrčao je koliko je mogao, ali nije stigao na vreme. Kornjača je pobedila.
„Uporan korak dobija trku”, rekla je.
Pouka za kraj
Kada idemo strpljivo i ne odustajemo, možemo stići dalje nego što na početku izgleda.
Izvor: Ezopova basna „The Hare and the Tortoise”, prema staroj engleskoj verziji koju je priredio Džozef Džejkobs (Joseph Jacobs), The Fables of Æsop, 1894. Prevod na srpski je urađen prema tom tekstu. Izvorni tekst.
