Za zajedničko čitanje pred spavanje: u ovoj kratkoj nemačkoj narodnoj priči jedan sasvim mali predmet otvara veliko pitanje. Čitajte polako, a odgovor ostavite mašti.
Zlatni ključ
Bila je zima i sneg je duboko prekrio zemlju. Jedan siromašan dečak morao je da izađe sa sankama i donese drva.
Sakupio je drva i složio ih na sanke. Pošto se veoma smrzao, nije odmah krenuo kući. Odlučio je da zapali malu vatru i malo se ugreje. Razgrnuo je sneg, a dok je čistio mesto na zemlji, pronašao je maleni zlatni ključ.
„Gde je ključ, tu sigurno postoji i brava”, pomislio je. Počeo je da kopa i ubrzo pronašao malu gvozdenu kutiju.
„Kad bi samo ključ odgovarao”, pomisli dečak. „Možda se u kutiji krije nešto dragoceno.”
Tražio je ključaonicu, ali je nije bilo lako naći. Najzad ju je ugledao: bila je toliko sićušna da se jedva videla. Stavio je ključ u nju. Pristajao je savršeno.
Dečak je okrenuo ključ jednom. A sada ćemo morati da sačekamo da sasvim otključa kutiju i podigne poklopac. Tek tada ćemo saznati kakve su se čudesne stvari nalazile unutra.
Pouka za kraj
Radoznalost nas uči da pažljivije posmatramo svet. Neke tajne mogu još malo da sačekaju.
Izvor: nemačka narodna priča „Der goldene Schlüssel” („Zlatni ključ”), u zbirci Kinder- und Haus-Märchen, knjiga 2, sedmo izdanje, zapisala i priredila braća Jakob i Vilhelm Grim, 1857. Izvorni tekst na nemačkom. Prevod sa nemačkog: Moje dete.
