Za zajedničko čitanje: U ovoj bajci mladi Hans sreće neobičnu mačkicu. Ona mu pokazuje da se prijateljstvo gradi pažnjom, strpljenjem i ispunjenim obećanjem.
Mlinarev momak i šarena mačkica
U jednoj vodenici živeo je stari mlinar. Pomagala su mu tri momka. Kad je došlo vreme da odluči kome će poveriti vodenicu, rekao im je: „Pođite u svet. Ko mi dovede najboljeg konja, dobiće vodenicu i brinuće o meni.” Najmlađeg momka, Hansa, ostala dvojica nisu uzimala ozbiljno. Zato su požurila svojim putem, a on je nastavio sam.
Dok je prolazio kroz šumu, pred njega je izašla mala šarena mačkica.
„Znam da tražiš dobrog konja”, rekla je. „Pođi sa mnom i pomozi mi neko vreme, pa ću ti ga dati.”
Hans je krenuo za njom i stigao do neobične kuće u kojoj su živele mnoge mačke. Uveče su neke svirale dok su ostale spremale večeru. Jedna mačkica mu je osvetlila put do sobe, druga mu pomogla da skine cipele, a ujutru su ga dočekale vedro i ljubazno.
Hans je ostao kod šarene mačkice. Svakog dana radio je ono što mu je poverila: pripremao drva, kosio livadu i, na kraju, napravio malu kuću. Dani su prolazili, a on je svoje poslove obavljao pažljivo. Kada su se navršile godine koje su dogovorili, mačkica mu je pokazala prelepe konje. „Vrati se sada u vodenicu”, rekla je, „a ja ću ti za tri dana dovesti tvog konja.”
Hans se vratio praznih ruku, pa su se druga dvojica smejala njegovom obećanju. Ali trećeg dana pred vodenicu je stigla kočija sa sjajnim konjima. Iz nje je izašla princeza. Hans je prepoznao šarenu mačkicu: čarolija je nestala i ona je ponovo dobila svoj pravi lik.
Princeza je dovela obećanog konja. Mlinar je video da je Hans ispunio zadatak i ponudio mu vodenicu. Ali princeza ga je povela do kućice koju je napravio. Na njenom mestu stajao je divan dvorac. Hans i princeza ostali su zajedno, a njegovi strpljenje i dobrota konačno su bili prepoznati.
Pouka za kraj
Nečiju vrednost ne možemo proceniti po tome koliko glasno govori o sebi. Hansova dela pokazala su ono što drugi nisu umeli da vide.
Izvor: Nemačka narodna bajka „Der arme Müllerbursch und das Kätzchen” (KHM 106), zabeležili Jakob i Vilhelm Grim u Kinder- und Haus-Märchen, 7. izdanje, 1857, knjiga II, str. 98–101. Izvorni tekst na nemačkom. Sopstveni prevod i skraćeno prilagođavanje za čitanje pred spavanje: Moje Dete.
Ostale bajke i priče pronađite u rubrici Priče za laku noć.
