Živeo na svetu jedan varalica. Svakoga dana odlazio je na pijacu, kupovao razne stvari, a onome ko bi nosio te stvari do njegove kuće, ništa nije plaćao. Jedanput tako kupi na pijaci ceo sanduk razne staklarije i stade da traži čoveka koji bi mu to odneo do kuće. Naposletku nađe jednog nosača i reče mu: – Biraj jedno od ovo dvoje: ili da ti platim u novcu ili da ti kažem tri važne istine.
Nosač malo porazmisli, pa odgovori: – Gospodine, novac ja dobijam svakoga dana. Bolje mi je da ponesem sanduk za te tri istine koje ćeš mi ti otkriti. – I natovari sanduk na leđa.
Kada prođoše trećinu puta, nosač reče: – Sanduk je vrlo težak, gospodine. Recite mi prvu istinu, pa će me to obodriti za dalji put.
I varalica mu reče: – Ako ti neko kaže da je ropstvo bolje od slobode, nemoj mu verovati.
Nosač ga pažljivo pogleda i doseti se da je vlasnik sanduka varalica, jer mu govori svima poznatu istinu. Međutim, nosač reši da otrpi sve dok ne stignu do mesta.
I pođoše oni dalje. Kada prođoše još jednu trećinu puta, nosač ponovo zamoli:
Reci mi sad drugu istinu. A varalica će na to:
– Ako ti neko kaže da je sirotinja bolja od bogatstva, nemoj mu verovati.
Pođoše oni dalje i tako stigoše do kuće.
– A sad mi, gospodine, reci treću istinu.
– Stavi sanduk, – odgovori varalica.
– Mnogo su mi se dopale one dve istine koje si mi putem saopštio. Reci mi i treću da bih mogao da stavim sanduk na zemlju, – usprotivi se nosač.
I gazda mu reče: – Ako ti neko kaže da je glad bolja od sitosti, nemoj mu verovati.
– A sad se malo skloni, gospodine, – reče nosač, – dopusti mi da spustim sanduk.
Tada nosač visoko podiže sanduk i baci ga na zemlju.
– A-a-a! – povika varalica. – Razbio si mi sanduk!
A nosač mu odgovori: – Ako ti neko kaže da je u tvom sanduku ostalo makar i jedno staklo celo, nemoj mu verovati.
