Lila Stanojević učenica III razreda Osnovne škole, iz Novog Beograda predstavlja se svojim pismenim sastavom pod imenom “Grad dobošar”. Uživajte!
Grad dobošar
Jednog letnjeg dana, vozila sam se s mamom kolima. Uživala sam u prizorima koji su promicali i muzici koja je svirala s radija. Posmatrala sam dve reke koje se susreću i blјeštave zvezdice koje je Sunce bacalo po njima. U isto vreme se orila prekrasna nežna muzika. Odjednom sam primetila da nešto nije u redu s ritmom muzike. Kao da je radio malo poludeo. A možda je poludeo bubnjar koji je udarao sve brže i brže. Primirila sam se i pažlјivo osluškivala. Shvatila sam: bubnjanje nije dolazilo s radija nego − s neba! Neprijatni, prodorni, kratki zvuci kao da su me udarali po glavi. Nikad tako nešto nisam doživela. Mama mi je objasnila da pada grad i da može da bude veoma bučno.
I zaista je bilo tako. Grad je padao i padao, a ja sam se osećala kao da sam u nekom bubnju po kojem tuče poludeli dobošar. Kada sam pogledala kroz prozor, videla sam kockice leda kako se odbijaju od prozora i rasprskavaju u sivkastoj magli. Naš auto se pretvorio u usijani, vibrirajući, srebrni gong. Nije se video ni prst pred okom. Ali se zato sve orilo: bub-bum-ba-ba-ba-ba-bum! Pa onda jedno − tras od kojeg sam mislila da će nam neka planeta pasti na kola i završiti na mojoj glavi. Nastavile smo da putujemo kroz taj haos od zvukova. Ličio je na muzičku džunglu. Od toga je i moja glava poludela. Kao da je neko pritisnuo alarm! Pred očima mi se smesta zavrtelo sto strašnih slika. Bilo je uzbudlјvo, zastrašujuće, ali i smešno dok je nebeski dobošar izvodio svoj koncert strave nad našim autom. Ali, na sreću, stigle smo kući kad je završio svoje muziciranje.
Šta da vam kažem − odahnula sam. Ipak smo došle u jednom komadu. A i muzika je bila moćna, divlјa i uzbudlјiva – prava nebeska. Dobro me je protresla!
