Priču “Miris dunje na ormaru” poslala nam je Tijana Ilić učenica 8. razreda Osnovne škole „Radoje Domanović“ Manojlovce, Leskovac. Tijana nam je poslala svoju priču u okviru istoimenog konkursa koji je raspisao sajt MojeDete.
Miris dunje na ormaru
Zaškripaše stara vrata. Sitna prašina skliznu mi niz lice. Promrzli prsti upletoše se u paukovu mrežu. Poznati miris ispuni moje biće. Zakoračih, nesigurno, sa puno čežnje, bola i sete. Toplina sobe me prigrli i obuze celu. Obrazi mi se zarumeniše u trenu. Prijatna tišina ispunjava sobu, jedino što se čuje je neprestano pucketanje šporeta, ujednačeno, bez nekog velikog odstupanja, a pored njega sedi starac, povijen, bled, gotovo iščezao. Oronuli zidovi, prekriveni mrežom dima i čađi podsećali su me na godine koje su u trenu proletele, mimoišle nas i nestale u nepovrat.
U dnu sobe, kao kralj na svome prestolu, stoji zeleni kredenac. Činilo se kao da jedino on odoleva vremenu. Udahnuh duboko, a onda kroz jecaj ispustih dah. Zaboleše me sećanja, a miris dunje zapeče stare rane. Miriše! Miriše čudno! Stalno miriše, ne prestaje, kao da zna da mi time razara dušu. Miriše i ako stoji sama i zaboravljena na vrhu starog bakinog kredenac. Miriše na prazninu i prošlost. Miriše na dane kada je ona bila među nama, na dane kada me je njena ruka mazila, kada me je njen pogled milovao. Vrela suza mi skliznu niz lice. Dunja pade sa ormara i razbi se na sitne deliće. Njen miris nadjača i bol i tugu, sećanja se pomešaše sa trenutkom u kome začuh reči: „Kako si dete moje?“ –
Tijana Ilić VIII-1,
OŠ „Radoje Domanović“
Manojlovce, Leskovac
