Za zajedničko čitanje: Paun ima raskošno perje, ali želi još jedan dar: slavujevu pesmu. Junona je boginja iz starih rimskih priča. U ovoj basni ona sluša paunovu žalbu i podseća ga da različiti darovi imaju svoju vrednost.
Paun i Junona
Paun se požali Junoni. Slavujeva pesma svima prija, govorio je, dok njemu svi počinju da se smeju čim pusti glas.
Boginja ga uteši:
„Ali ti se ističeš lepotom i veličinom. Na tvom vratu blista smaragdna boja, a kada raširiš rep, pokažeš raskošno šareno perje.”
„Kakva mi je korist od te neme lepote”, upita paun, „kad me drugi nadmašuju u pesmi?”
Junona odgovori:
„Sudbina je svakome namenila drugačiji dar: tebi lepotu, orlu snagu, slavuju pesmu. Gavran svojim glasom najavljuje povoljne, a vrana nepovoljne znake. Svi su zadovoljni darovima koji su im pripali.”
Pouka za kraj
Tuđi dar ne umanjuje naš. Lepo je uživati u slavujevoj pesmi i pritom prepoznati ono što je vredno u nama.
Izvor: ezopovska basna „The Peacock and Juno”, grčka basnarska tradicija, u zbirci Three Hundred Æsop’s Fables, engleski prevod Georgea Fylera Townsenda, George Routledge and Sons, izdanje iz 1867. Završni odgovor Junone prenet je savremenijim jezikom; pomen znamenja pripada svetu stare basne. Izvorni tekst zbirke. George Fyler Townsend (1814–1900).
