Koju „Pepeljugu“ čitamo?
Ovo je analiza srpske narodne bajke „Pepeljuga“, koju je zabeležio Vuk Stefanović Karadžić. U programu za 4. razred ona je navedena među tekstovima školske lektire. U istom programu je i drama „Pepeljuga“ Aleksandra Popovića; to je drugo delo, sa drugačijim oblikom pripovedanja. Ova analiza prati narodni tekst iz Vukove zbirke. Ako je u vašoj čitanci odlomak, uporedite ga sa celom bajkom.
Ukratko prepričano
Devojci Mari ispadne vreteno u jamu, pa se njena majka pretvori u kravu. Kada se otac ponovo oženi, maćeha Mari zadaje teške poslove i uskraćuje joj pravo da se uredi. Krava joj tajno pomaže da oprede kuđelju. Kada maćeha sazna za pomoć, nagovori Marinog oca da kravu zakolje. Majka, pre nego što strada, savetuje Maru da sačuva njene kosti i zakopa ih iza kuće.
Mara u kući mnogo radi, posebno oko ognjišta, pa je maćeha i njena kći nazovu Pepeljugom. Dok one nedeljom odlaze u crkvu, Mari ostavljaju da pokupi rasuto proso i pripremi ručak. Ona odlazi do majčinog groba. Tamo nalazi sanduk sa odećom, a dva bela goluba obavljaju poslove umesto nje. Tri nedelje zaredom odlazi u crkvu u sve raskošnijoj odeći. Carev sin želi da sazna ko je nepoznata devojka.
Pri trećem odlasku Mara izgubi papuču. Carev sin je traži isprobavajući papuču devojkama. Maćeha sakrije Maru pod korito, ali petao otkrije gde je. Papuča joj pristaje; carev sin je prepoznaje i odvodi u dvor.
Mara između ognjišta i crkve
Mara se u sopstvenoj kući gotovo gubi pod nadimkom Pepeljuga. Ime nastaje od mesta na kome najviše radi, kraj vatre, i pokazuje kako je maćeha svela devojku na poslove koje obavlja. U crkvi se, naprotiv, svi pitaju ko je nepoznata lepotica. Ta dva prizora ne prikazuju dve različite devojke, nego dva pogleda na istu Maru. Rasplet počinje onda kada više ne može ostati skrivena pod tuđim imenom i pod koritom.
Marina istrajnost vidi se u svakodnevnom radu, ali njeno izbavljenje nije predstavljeno kao nagrada za ćutljivo podnošenje nepravde. U bajci joj pomaže majka, najpre u liku krave, a zatim posredstvom čudesnog dara na njenom grobu. Maćeha raspolaže kućom i nameće zadatke koje je nemoguće ispuniti bez pomoći; otac se njenoj odluci o kravi isprva protivi, pa ipak popušta. Upravo odsustvo zaštite u kući daje majčinoj pomoći posebnu težinu.
Majka, golubovi i papuča: kako bajka gradi rasplet
Veza majke i ćerke traje kroz promene oblika. Krava prede umesto Mare, a njene zakopane kosti postaju mesto na kome se pojavljuju odeća i dva bela goluba. Čudesno nije ukras priče: ono omogućava Mari da izađe iz prostora u kojem joj je zabranjeno da se umiva, češlja i oblači po svojoj volji. Golubovi preuzimaju proso i ručak, pa se devojci otvara vreme za odlazak u crkvu.
Tri nedelje donose isti zadatak i isti odlazak, ali svaki put raste raskoš odeće: svila, srebro, zlato. Takvo ponavljanje sa postepenim pojačavanjem priprema preokret pri trećem susretu. Izgubljena papuča povezuje tajanstvenu devojku iz crkve sa Marom koju maćeha skriva. Petao razotkriva mesto skrivanja, a papuča potvrđuje njen identitet. Bajka tako vodi od neprepoznavanja do javnog prepoznavanja.
Likovi, tema i značenje
Maćeha i njena ćerka postupaju prema Mari kao da njena lepota i položaj predstavljaju pretnju. Carev sin je najpre primećuje u crkvi, ali tek potraga od kuće do kuće završava skrivanja. Životinje imaju jasne uloge pomagača: golubovi rade umesto Mare, a petao svojim glasom menja tok potrage. U svakoj važnoj tački radnje čuje se ili vidi pomoć koja dolazi izvan maćehine vlasti.
Tema bajke je nepravda koju trpi devojka i put do njenog izbavljenja. Završetak vraća Mari ime i mesto među ljudima, ali priča ne zaboravlja gubitak majke i poniženje koje mu je prethodilo. Zato je srpska narodna „Pepeljuga“ više od priče o raskošnoj odeći i udaji: u njenom središtu stoji veza majke i ćerke koja traje i onda kada izgleda da je prekinuta.
Pitanja za učenike
- Kako je Mara dobila nadimak Pepeljuga?
- Zašto joj majka savetuje da zakopa kosti?
- Koje poslove maćeha ostavlja Mari kada ode u crkvu?
- Kako joj pomažu beli golubovi, a kako petao?
- Zašto je treći odlazak u crkvu važan za rasplet?
- Koja dva čudesna događaja prepoznaješ u bajci?
- Uporedi ovu verziju sa pričom o Pepeljugi koju si ranije čitao ili gledao. Navedi dve razlike.
Za samostalni rad: Napiši pet rečenica o Mari. Za svaku osobinu koju joj pripišeš navedi događaj iz bajke koji je pokazuje.
Izvori
- Program srpskog jezika za 4. razred, Prosvetni glasnik 11/2019, str. 2–5.
- Vuk Stefanović Karadžić, „Pepeljuga“, Srpske narodne pripovijetke, drugo izdanje, Beč, 1870, str. 125–130; izvorni tekst na Vikizvorniku.
Više tekstova za čitanje pronađite u rubrici Prepričana lektira. Povezana analiza: Miloš u Latinima – analiza za 4. razred.
