Otvorili ste kutiju, poređali figure i neko već pita: „Da li sada bacam tri puta?” Za početak je dovoljno da se dogovorite da igrate jednu istu verziju pravila. Ovaj vodič prati osnovna pravila klasične igre Čoveče, ne ljuti se; dodatna kućna pravila izdvojena su na kraju.
Šta je potrebno i ko može da igra?
Potrebni su tabla, jedna kockica i po četiri figure iste boje za svakog igrača. Na tabli za četiri boje igraju dve do četiri osobe. Cilj je da sve svoje figure provedete krugom po stazi i smestite u četiri završna polja svoje boje. Igra se redom, u smeru kazaljke na satu. Proizvođač klasičnog izdanja navodi uzrast od šest godina naviše; mlađem detetu će često trebati pomoć pri brojanju polja.
Kako se postavlja tabla?
Svako izabere boju. Jednu figuru stavi na početno polje te boje, a preostale tri u svoj „dom”, izvan staze. Svako jednom baci kockicu; igrač sa najvećim brojem započinje partiju. Ako je nerešeno, igrači koji su izjednačeni bacaju ponovo. Pre prvog poteza pokažite detetu u kom smeru se kreće i gde je ulaz u cilj njegove boje.
Kako teče potez?
Kada dođete na red, bacite kockicu i pomerite jednu svoju figuru na stazi tačno toliko polja koliko pokazuje kockica. Ako imate više figura u igri, birate koju ćete pomeriti. Figure preko kojih prelazite možete preskočiti, ali se i njihova polja broje. Potez se završava na poslednjem izbrojanom polju, ne na polju preko koga ste samo prošli.
Na jednom polju može stajati samo jedna figura. Ako poslednjim korakom stanete na protivničku figuru, ona se vraća u svoj dom i ponovo čeka izlazak. Na svoju figuru ne možete stati: odaberite drugi dozvoljen potez, ako ga imate. U osnovnim pravilima ne morate da oborite protivničku figuru samo zato što možete.
Šta znači šestica?
Šestica vam daje još jedno bacanje posle poteza. Dok u domu imate figure koje čekaju, šesticom uvodite novu figuru na početno polje. Ako na tom polju stoji vaša figura, najpre ga morate osloboditi; ako stoji protivnička, ona se vraća u svoj dom. Kada više nemate figura koje čekaju, šesticom možete pomeriti neku svoju figuru na stazi za šest polja, pa baciti ponovo.
Primer: Ana dobija šesticu i iz doma stavlja crvenu figuru na početno polje. Zato baca još jednom. Dobija trojku i pomera jednu svoju figuru za tri polja, brojeći svako polje redom.
Kako figura ulazi u cilj?
Pošto obiđe stazu, figura skreće u niz završnih polja svoje boje. I ta polja se broje pojedinačno. U tuđi cilj se ne ulazi, a na polje koje zauzima vaša figura ne možete stati. Ako broj na kockici ne dozvoljava zakonit potez, potez preskačete. Pobednik je onaj ko prvi uvede sve četiri figure u cilj; ostali mogu nastaviti da igraju za naredna mesta.
Pravila o kojima se porodice često razlikuju
„Tri bacanja kad nemam figuru na stazi” i „obavezno obaranje protivničke figure” nisu deo osnovnog toka opisanog ovde. Postoje kao dodatne varijante. Isto važi i za pravila o blokadi polja ili zabrani preskakanja figura u cilju. Ako ih volite, dogovorite ih pre početka partije i primenjujte jednako na sve igrače. Tako se usred igre neće voditi rasprava o pravilu koje niko nije najavio.
Kako pomoći detetu da prati igru?
Prvih nekoliko poteza brojite naglas zajedno: „Jedan, dva, tri.” Kada dete razume smer kretanja, prepustite mu brojanje. Ako se figura vrati na početak, kratko pokažite gde čeka novu šesticu, pa nastavite. Najlakši način da se partija ne prekida jeste da tabla ostane pregledna i da svaki igrač pomeri figuru tek pošto svi vide broj na kockici.
Za još igara koje ne zahtevaju dugu pripremu pogledajte naše predloge za igre u kući s prijateljima i pravila Kaladonta i drugih igara rečima.
Izvor pravila: Schmidt Spiele, uputstvo za klasično izdanje igre Mensch ärgere Dich nicht. Pravila su objašnjena sopstvenim rečima na srpskom; raspored polja i pojedine dodatne varijante mogu se razlikovati između izdanja.
