Za večerašnje čitanje izaberite kratku priču o pažnji prema starijima. Zastanite na trenutku kada dete pokaže odraslima kako njihovo ponašanje izgleda iz njegovog ugla.
Deda i unuk
Jednom je živeo veoma star čovek. Oči su mu oslabile, slabije je čuo, a kolena su mu drhtala. Kada bi seo za sto, ruka mu nije bila dovoljno mirna da čvrsto drži kašiku. Ponekad bi prosuo malo čorbe po stolnjaku.
Njegov sin i snaha nisu imali strpljenja za to. Zato su dedi dali da jede sam, u uglu kraj peći, iz zemljane činije. Često mu nisu sipali ni dovoljno hrane. On bi pogledao prema porodičnom stolu, a oči bi mu se napunile suzama.
Jednog dana činija mu je iskliznula iz drhtavih ruku i razbila se. Snaha ga je izgrdila. Deda nije odgovorio; samo je tiho uzdahnuo. Posle toga su mu kupili drvenu činiju, da se ne bi razbila ako ponovo padne.
Dok su jednom sedeli za stolom, njihov četvorogodišnji sin skupljao je komadiće drveta sa poda.
— Šta to praviš? — upitao ga je otac.
— Praviću malo drveno koritance — odgovorio je dečak. — Kad porastem, iz njega ćete ti i majka jesti.
Otac i majka su se pogledali i zaplakali. Odmah su pozvali dedu da sedne s njima za sto. Od tada su zajedno jeli, a ako bi mu poneka kap čorbe ispala iz kašike, niko ga zbog toga nije grdio.
Pouka za kraj
Dete je podsetilo odrasle da se nežnost koju pružamo drugima uči gledanjem. Dedi je najviše značilo da ponovo ima mesto za porodičnim stolom.
Izvor priče
Nemačka narodna priča koju su zabeležila braća Grim, „The Old Man and his Grandson” (br. 78), u zbirci Grimm’s Household Tales, tom I, u engleskom prevodu Margaret Hant (Margaret Hunt), London: George Bell and Sons, 1884. Izvorni tekst. Ovaj prevod na srpski urađen je za Moje dete; uvod i pouka su dodati. Margaret Hant je umrla 1912. godine, pa su imovinska prava na korišćeni prevod istekla prema pravilu od 70 godina posle smrti autora u Srbiji.
