Širenje ružnih glasina, uvredljivi komentari, postavljanje i deljenje zlobnih fotomontaža ili video-snimaka sa ciljem da se povredi druga osoba – sve ovo su primeri onlajn nasilja. Važno je da dete zna da nije krivo za tuđe nasilno ponašanje i da pomoć može da potraži odmah.
Ažurirano 9. septembra 2026. — dopunjeno smernicama za bezbedno čuvanje dokaza i prijavu nasilja. Prvobitno objavljeno 4. novembra 2019.
Šta sve spada u sajber nasilje?
Pod terminom sajber nasilje podrazumeva se svako preteće i uznemiravajuće onlajn ponašanje, koje uključuje nepristojne i uvredljive tekstove, komentare, statuse, fotografije, kao i širenje lažnih glasina i video zapisa posebno napravljenih sa ovom namerom.
Društvene mreže poput Fejsbuka i Tvitera idealno su polje za ovu naopaku igru, jer ostavljaju onlajn siledžijama mogućnost neprestanog zastrašivanja i vređanja. Pritom, uz lažne profile i naloge, kao i neverovatnu brzinu širenja informacije na Internetu, žrtva nasilja ne može znati koliko ljudi (pa čak ni koliko desetina i stotina ljudi) je videlo neki uvredljivi sadržaj upućen na njenu adresu, kao ni ko je taj sadržaj uputio.
Uvredljivi komentari, tvitovi i Fejsbuk statusi
Svaki negativni komentar postavljen sa namerom da povredi ili uvredi neku osobu smatra se nasiljem. Uvrede, psovke, lažni tračevi, zadirkivanje, nazivanje pogrdnim imenima, pa čak i čitave objave na društvenim mrežama oblici su sajber nasilja. Događa se da nasilje teče paralelno na društvenim mrežama i na privatnom blogu siledžije.
Bez obzira na učestalost, sve se računa u onlajn nasilje. Dakle, nije važno da li vas je neka nepoznata (ili poznata) osoba uvredila jednom ili prati svaki vaš korak sa tom namerom. Jedna psovka ili višemesečno proganjanje na svim društvenim mrežama, isto je. Nasilje je nasilje. Zapravo, ne postoji mera u kojoj je nasilje prihvatljivo. Jednostavno, nije.
Fotografije i video uvredljivog sadržaja
Objavljivanje fotografije ili snimka bez pristanka, fotomontaža i deljenje ponižavajućeg sadržaja mogu biti oblici onlajn nasilja. Ako je sadržaj uvredljiv ili preteći, sačuvajte korisničko ime, link, datum i vreme objave. Ne prosleđujte sporni sadržaj drugima „da vide”.
Ako sadržaj prikazuje seksualno zlostavljanje ili seksualne fotografije ili snimke maloletnika, nemojte ga preuzimati, snimati ekranom niti prosleđivati. Zabeležite gde se nalazi i obratite se Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu ili policiji za uputstva o bezbednom postupanju.
Lažni profili i ko ih pravi
Neke siledžije idu toliko daleko da otvaraju nove lažne profile da bi povećale uvredljive objave. Među decom i tinejdžerima jedan od mogućih scenarija sa lažnim profilima je sledeći: sajber siledžija, dečak ili devojčica, naprave lažni profil dečaka sa namerom da se približe devojčici – žrtvi nasilja. Sve počne zahtevom za prijateljstvo, a nastavlja se prijateljskim ili romantičnim porukama, koje imaju za cilj približavanje žrtvi ili čak započinjanje onlajn veze. Žrtva ne sluteći ništa otkriva lične podatke o sebi, pa i one osetljive, za koje ne želi da sazna iko drugi. Jednom kad dobije informacije siledžija ih kasnije deli sa drugom decom iz odeljenja i škole ili jednostavno sa svima, opet, onlajn, a sve sa namerom da maltretira, posrami i ponizi devojčicu.
Ova taktika može da predstavlja i dvostruko nasilje, ukoliko siledžija za građenje lažnog profila ne izmišlja već koristi stvarne podatke i fotografije neke osobe.
Širenje tračeva i laži
Izmišljotine, laži, širenje tračeva i neproverenih glasina o nekome – sve ovo spada u onlajn nasilje. Uzrok može biti i ljubomora, pa je ovo čest oblik nasilja među tinejžerima. Nekad su zavist i ljubomora podstaknuti neostvarenom ljubavnom vezom ili raskidom, a nekad je u pitanju neosnovana ljubomora prema drugu ili drugarici.
Ko može biti žrtva onlajn nasilja?
Žrtva nasilja može biti – SVAKO. Ne postoje ograničenja u polu, godinama ili nekom ličnom opredeljenju. Meta siledžija na Internetu podjednako mogu biti odrasla osoba, tinejdžer ili dete, muškarci i žene, Srbi i Englezi, pripadnici bilo koje verske ili političke zajednice.
Nasilje na internetu može predstavljati ozbiljan problem, posebno za decu i tinejdžere. Zato je važno reagovati na vreme, pružiti podršku i uključiti odgovarajuće odrasle osobe ili stručne službe.
Kada treba reagovati odmah
Ne morate čekati da se događaj ponovi niti da dete prvo zatraži od druge osobe da prestane. Pretnja, ucena ili objavljivanje intimnog sadržaja zahtevaju reakciju i kada se dogode jednom.
Ako postoji neposredna opasnost, prvo obezbedite sigurnost deteta i odmah kontaktirajte policiju ili drugu hitnu službu. Prikupljanje dokaza ne sme da odloži pomoć.
Kada je dete bezbedno, zajedno sa njim sačuvajte korisničko ime, link, datum i vreme događaja. Kod uvredljivih ili pretećih tekstualnih poruka možete napraviti snimak ekrana, bez daljeg prosleđivanja. Zatim blokirajte nalog i prijavite sadržaj mreži, aplikaciji ili igri na kojoj se dogodio.
Društvene mreže vam daju mogućnost da nepoželjne ljude blokirate. Ukoliko vas neko maltretira, uradite to bez razmišljanja.
Ne odgovarajte na uvrede i ne ulazite u prepirku. Blokiranje i prijavljivanje naloga nisu znak slabosti, već način da se prekine kontakt i sačuva bezbednost.
Ne shvatajte sve lično. Neki ljudi ne umeju drugačije da se izbore sa poteškoćama u svom životu, već negativno komentarišu i kritikuju druge, zaštićeni monitorom svog računara. Negativni komentari ispod vašeg bloga ili fotografije možda i nemaju veze sa vama.
Ostanite svoji. Možda i najznačajnija stvar koju možete uraditi za sebe kada ste žrtva nasilja jeste da ne odustanete od toga što jeste samo zato što vas neko maltretira. Ostanite dosledni u tome što radite, uživajte i dalje u svojim interesovanjima i ne obazirite se na to šta drugi o tome misle.
Šta kad je vaše dete žrtva onlajn nasilja?
Ukoliko ste zabrinuti da je i vaše dete žrtva sajber nasilja, razgovarajte o platformama koje koristi i zajedno postavite pravila primerena uzrastu. Zajedno pregledajte podešavanja privatnosti: ko može da vidi objave, šalje poruke ili pristupa lokaciji, kameri i mikrofonu. Roditeljske kontrole mogu pomoći, ali nisu zamena za otvoren razgovor. Ne oslanjajte se na tajni nadzor; važno je da dete zna kome može da se obrati kada mu nešto na internetu izazove nelagodu.
Razgovarajte sa detetom
Ovo su sve načini kojima možete sprečiti da vaše dete postane žrtva onlajn nasilja. Ukoliko neko već maltretira vašeg tinejdžera, porazgovarajte s njim. Deca često kriju od roditelja ako ih neko maltretira, jer se osećaju postiđeno i osramoćeno. Budite mu uteha i podrška. Upoznajte ga sa taktikama prevladavanja sajber nasilja. Stavite mu do znanja da ono ništa nije krivo i da ne postoji ponašanje koje opravdava ovakvo nasilje. U situacijama gde to nije dovoljno, potražite stručnu pomoć. Uključite razrednog strešinu i školskog psihologa u rešavanje problema. Mnoge škole imaju programe protiv nasilja, te mogu značajno uticati na to kroz šta vaše dete prolazi.
Gde potražiti pomoć
Za savet i prijavu digitalnog nasilja u Srbiji dostupan je Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu na broju 19833. Ako su u događaj uključeni učenici iz škole, dete uz podršku roditelja može da se obrati razrednom starešini, nastavniku, pedagogu ili psihologu.
Za dodatne smernice pročitajte UNICEF Srbija: Šta je digitalno nasilje i kako da ga zaustavimo, čeklistu za roditelje za zaštitu privatnosti na internetu i Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu.
