Epika i drama za 6. razred – književni pojmovi i zadaci

Kada učenik ume da prepriča radnju, još nije nužno razumeo kako je delo napisano. Epika i drama traže da razlikujemo autora od pripovedača, događaje od njihove poruke i repliku od scenskog uputstva. Ovde te pojmove objašnjavamo kroz kratke originalne primere.

Pripremili smo razumljiva objašnjenja, originalne primere, jedan PDF za vežbanje sa grupama A/B i rešenjima i onlajn test od 15 pitanja. Materijal koristite za obnavljanje, samostalan rad ili pripremu za kontrolnu vežbu, prema onome što je obrađeno u školi.

Uradite brzi onlajn test – 15 pitanja

Ceo polazni dramski primer

Originalna vežba „Olovka“:
[U učionici. Toma pretura po torbi. Olovka mu je iza uha.]
TOMA: Tražim olovku već pet minuta!
IVA: Jesi li pogledao iza uha?
TOMA: Nisam. Tamo je poslednje mesto gde bih tražio.
[Toma pronalazi olovku i nasmeje se.]
Ovaj mini-primer nije odlomak iz školske lektire. Uputstva u uglastim zagradama opisuju scenu i postupke, dok imenovani likovi izgovaraju replike. Pitanja koja pominju Tomu i Ivu odnose se na ceo ovaj primer.

Pisac i pripovedač

Pisac je stvarni autor dela. Pripovedač jeste glas koji iznosi priču. Može pripovedati u prvom licu, kao učesnik, ili u trećem licu. Rečenica „Vratio sam se u dvorište“ može pokazivati prvo lice, ali ne dokazuje da je to događaj iz života autora. Pri analizi pitaj ko govori, koliko zna o događajima i iz čijeg ugla ih pratimo. Ne pripisuj autoru automatski svaki stav pripovedača ili lika.

Tema, motiv, fabula i redosled

Tema je ono o čemu delo pretežno govori. Motiv je manja značenjska celina, poput prijateljstva, putovanja ili izgubljenog predmeta. Fabula povezuje događaje u njihovom uzročno-vremenskom odnosu. Pri hronološkom prepričavanju navodimo šta se prvo dogodilo, šta je usledilo i kako se završilo. Ne treba svaki detalj pretvoriti u glavni događaj. U Tominoj sceni potraga za olovkom pokreće radnju, Ivina sugestija vodi ka pronalasku, a smeh zatvara situaciju.

Likovi i dokaz iz teksta

Osobine lika zaključujemo iz njegovih postupaka, reči, odnosa prema drugima i pripovedačevih opisa. Umesto „lik je dobar“ napiši konkretniju osobinu i potkrepi je događajem. Iva je pažljiva jer primećuje olovku i predlaže gde Toma da pogleda. To ne znači da iz nekoliko replika znamo sve o njenoj ličnosti. Razlikuj podatak koji tekst neposredno daje od opravdanog zaključka i od slobodnog nagađanja.

Pripovetka, roman i predanje

Pripovetka obično ima sažetiju radnju i manji broj likova nego roman, koji razvija širi svet i složenije odnose. Sama dužina odlomka nije dovoljna da odrediš vrstu celog dela. Kulturno-istorijsko predanje povezuje priču sa ličnostima, mestima ili događajima iz prošlosti i može sadržati fantastične elemente. Predanje nije isto što i provereni istorijski izveštaj. U epskoj pesmi pratimo događaje i junake, iako je delo napisano u stihu.

Oblici kazivanja

Naracija pripoveda događaje, opisivanje prikazuje izgled prostora, predmeta ili ljudi, dijalog je razgovor više učesnika, a monolog govor jednog lika. Jedno delo može kombinovati sve ove oblike. „Vrata su bila plava i oguljena“ opisuje, dok „Otvorio je vrata i ušao“ pripoveda događaj. Kada odgovor traži oblik kazivanja, izdvoji baš dati deo, ne preovlađujući oblik celog romana. Pogledaj šta rečenice rade, a ne samo da li su duge.

Replika, didaskalija, zaplet i rasplet

Replika je ono što lik izgovara. Didaskalija je autorovo scensko uputstvo o prostoru, pokretu, izrazu ili načinu govora. Zaplet razvija problem ili sukob, a rasplet ga razrešava. U Tominoj sceni problem je neuspešna potraga, a pronalazak olovke predstavlja razrešenje. U složenijoj drami postoje i druge etape, ali ovde vežbamo osnovnu razliku. Dramski tekst namenjen je izvođenju; didaskalije na sceni uglavnom vidimo kao radnju, a ne čujemo kao replike.

Komedija i poređenje sa predstavom

Komedija izaziva smeh kroz nesporazume, neobične situacije, karaktere i način govora, a može kritikovati ljudske slabosti. U mini-primeru smešno je što Toma dugo traži predmet koji mu je vrlo blizu. Humor ne zahteva vređanje drugih. Pri poređenju teksta i predstave posmatraj kako glumac govori, šta pokret otkriva i šta je režija promenila. Kod filma proveri redosled scena, izostavljene delove i nove detalje; poređenje zasnuj na konkretnim primerima.

Kako vežbati bez dodatnog pritiska?

Posle čitanja tražite jednu tvrdnju i jedan dokaz. Ako dete kaže da je lik hrabar, neka navede trenutak u kome se to vidi. Možete istu scenu prvo pročitati, pa odigrati. Tada se prirodno razume zašto didaskalija nije replika i kako ton menja smisao. Kratko prepričavanje pomaže da izdvojimo radnju, ali se analiza nastavlja pitanjima o likovima, obliku kazivanja i dejstvu humora. Ne zahteva se jedno „savršeno“ mišljenje, već obrazloženo čitanje.

PDF za vežbanje: zadaci A/B i rešenja

Jedan besplatan PDF sadrži teorijski podsetnik, dve grupe sa po deset zadataka i objašnjena rešenja. Svaka grupa nosi 40 bodova, uz predlog trajanja 45 minuta. Rešenja odvojite pre samostalnog rada; zatim proverite postupak i izaberite jednu stvar za ponavljanje. Različito formulisani tačni odgovori otvorenih pitanja prihvataju se.

Preuzmite besplatan PDF za vežbanje

Brzi onlajn test – 15 pitanja

Izaberite jedan odgovor na svako pitanje, proverite rezultat i pročitajte objašnjenja. Test proverava prepoznavanje i razumevanje, a ne zamenjuje pisani postupak, konstrukciju, samostalnu analizu knjige ili usmeni nastup. Nastavite vežbanje u rubrici Vežbe i zadaci. Učenje gradite malim koracima, uz školsku čitanku ili udžbenik i nastavnikova uputstva.