“Jesen u mom kraju” – pismeni sastav iz srpskog jezika

Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu „Jesen u mom kraju“ za učenike 7 i 8. razreda osnovne škole. Pismeni sastav koji je pred vama savršeno se uklapa u gotovo sve teme u kojima se opisuje jesen.

Pređi na primer sastava ili prvo napravi plan za svoj tekst.

Kako da napišeš svoj sastav o jeseni

Tekst ispod je primer sastava. Pre nego što ga pročitaš, napravi svoj mali plan: izaberi mesto koje poznaješ — ulicu, park, dvorište, selo ili put do škole — i zapiši šta si na njemu primetio/la tokom jeseni.

Plan u tri dela

1. Uvod: predstavi mesto i prvi znak da je stigla jesen.
2. Razrada: opiši dva ili tri prizora koje možeš da vidiš, čuješ ili osetiš — na primer lišće, kišu, miris pečenih paprika ili hladnije jutro.
3. Zaključak: napiši kako se zbog tih promena osećaš i čemu se raduješ u narednim danima.

Za 3. i 4. razred

Za kraću vežbu pisanja izaberi jedan prizor iz svog kraja: drvo ispred škole, stazu u parku ili dvorište posle kiše. Možeš da počneš sa pet do sedam povezanih rečenica. U uvodu reci gde se nalaziš; zatim opiši dva detalja koja si primetio/la, dodaj svoj utisak i završi mišlju o tom prizoru. Dužinu i oblik školskog sastava prilagodi zadatku koji ti je dao učitelj.

Primer sastava ispod namenjen je starijim učenicima. Za svoj kraći rad posluži se planom i sopstvenim zapažanjima.

Za još primera opisa jeseni pogledaj pismene sastave o jeseni za osnovnu školu.

Pitanja koja mogu pomoći

• Koje boje najviše vidiš u svom kraju?
• Šta se promenilo u odnosu na leto?
• Koji zvuk ili miris vezuješ za jesen?
• Da li jesen u tvom kraju deluje mirno, veselo, kišovito ili drugačije?

Ne moraš da upotrebiš sve odgovore. Izaberi detalje koje si zaista primetio/la i napiši ih svojim rečima. Tako će sastav imati lični glas.

Jesen u mom kraju

Raznolike jesenje boje ukrasile su moj kraj. Svaki deo prirode odiše jesenjim mirisima i nijansama. Sunčanim danima je došao kraj. Zamenila su ih hladna i sveža jutra sa čestim kišama. Sve je potpuno drugačije. Priroda je obukla nove boje i dobila novi, jesenji sjaj. Jesen se tiho i neprimetno ušetala i u moj kraj.
Na svakom koraku i u svakom kutku prirode oseća se promena. Iako se mnogo toga izmenilo, jesen je ipak odisala nekim posebnim mirisima i bojama. Nebo je bilo tmurnije, a lišće na granama je poprimilo zlatne nijanse. Jednog tmurnog i prohladnog jutra, nežni povetarac mrsio je moju kosu dok sam hodala kroz moj kraj. Jutro je bilo maglovito, a nebom su tumarali gusti kišni oblaci, koji su odneli ono beskrajno plavetnilo i vedrinu. Čini mi se da je leto tako brzo nestalo.  Pre samo nekoliko dana nebo je bilo potpuno vedro, dani topli, vreli, a sad je sve drugačije, nekako tužnije, sumornije. Kiše su sve učestalije, povetarci se sve češće poigravaju sa zlatnim lišćem na granama, a hladna jutra otpočinju nove dane.

Hodajući ulicom koja je bila prekrivena suvim i pucketavim lišćem, uživala sam u raznolikosti, oblika i boja. Narandžaste, žute, mrko zelene i braon boje ulepšavaju moju ulicu poput najšarenijeg tepiha. Šetajući krajem, pogled su mi privlačile i ogolele grane na drveću, gde su sada već retki listići trepereli  spremajući se da i oni odlepršaju. Vetar se poigravao sa njima dok je njihov put do zemlje bio sve laganiji. Još poneka ptica na pustim granama, uz tužan cvrkut i pesmu čeznuja je letom. I njima, kao i mnogima, a pogotovo deci, leto nedostaje, kao i vreli dani, žarko sunce i sva toplina i sjaj koje je leto pružalo. Jata ptica, uveliko lete put toplijih krajeva. Kako je jesen lagano dolazila, sve je postajalo sumorno. Kao da se na trenutak priroda počela uspavljivati i pripremati za dug, zimski san.

“Nedostaje mi leto”, pomislila sam, dok je šetnja postajala sve više vetrovita. Osećam poneku kap kiše na licu. Zato žurim kući, da se što pre ugrejem. Krajičkom oka opazih kako se u nekom dvorištu pored kojeg prolazim, peče paprika i sprema zimnica, a domaćice žure, jer je sad dan sve kraći. Čarobni mirisi raširili su se po čitavom dvorištu, i ulepšavaju moj kraj. Jesen je siva i sumorna, ali ima i lepih pejzaža, lepih boja i prizora vrednih i marljivih ljudi. Sve od voća što se gajilo i pažljivo negovalo, sada krasi velike jesenje korpe. Puno grožđa, jabuka i krušaka, a iz korpi se takođe žute i mirišu dunje. Tako da se vlažni i sveži jesenji mirisi mešaju sa mirisom svežeg, tek obranog voća.

Ono što naročito primećujem jeste to da se u mom kraju utišala dečja graja i smeh. Ulice i parkovi bili su puni dece koja su svoje letnje raspuste provodila igrajući se. Smeh i druženje, šala i igra odjekivale su u čitavom kraju. Radost dece bila je najglasnija i najveća tokom letnjih dana. Sada je sve drugačije. Kako su kiše bivale sve učestalije, tako se smeh i dečija sreća sve manje čula na ulicama. Promene su bile na svakom koraku i u svakom kutku. Kišoviti dani utišali su moj kraj. Udišem vazduh koji je potpuno hladan, koji nagoveštava da će i tmurna i kišovita jesen proći i da se pripremimo za još hladnije doba-zimu.

Jesen je svoj trag ostavila svuda oko nas. Nije topla i vedra kao leto, i ima sasvim druge boje i mirise koji su takođe lepi i krase prirodu. Jesen je naslikala prelepe pejzaže i obojila ih bakarnim i zlatnim bojama, utišala je životinjske zvuke, a pojačala sve njene, jesenje mirise. Ipak je i ona, kao i leto, mnogo toga ulepšala, a naročito prirodu koja, sada u tišini i pospanosti iščekuje da svi naredni hladni dani brzo prođu, i ponove bude vedra i radosna.

Za još jedan primer teme o jeseni pročitaj Jesen oko mene i u meni, a druge teme potraži u zbirci pismenih sastava iz srpskog jezika.