Narodne priče za decu potiču iz davnina, nekada su postojale samo u živom razgovoru, tačnije narod ih je prenosio s kolena na koleno. Sačuvane su kao jedan delić duše čitave naše prošlosti. One u sebi nose pouke i mudrosti istinite i važne za svako dete. Posebno je važno što su to priče iz našeg kraja i što prenose pouke naših predaka.
Uglavnom su vaspitnog karaktera, gde je kroz zanimljivu radnju protkana pouka koju deca na ovaj način mnogo lakše usvajaju.
Pred vama je jedne zaista lepa narodna priča u kojoj je prikazano šta je u prošlosti našeg naroda bilo najvažnije. I koliko su naši predaci vodili računa o pravim istinskim vrednostima.
Šta je jače od smrti
Jedne večeri zamolih dedu da mi opet priča štogod. On se malo zamisli a onda reče:
– Ne mogu baš ničega da se setim što ti već nisam pričao.
Bi mi žao. Utom spazih kroz prozor kako kočijaš utera u dvorište puna kola kamenja. Deda reče:
– Baš su jaki ovi naši konji!
– Zaista jaki – odgovorih ja.
– A šta je jače od konja? – upita deda.
– Vuk – rekoh ja smešeći se.
– A šta je jače od vuka? Kazuj brzo!
– Lav – rekoh da pokažem kako umem brzo da odgovaram.
– A šta je jače od lava?
– Mreža.
– A šta je jače od mreže?
– Miš.
– A šta je jače od miša?
– Mačka.
– A od mačke?
– Pas.
– A šta je jače od psa?
– Zima.
– A od zime?
– Dobra kabanica.
– A od kabanice?
– Molјac.
– A šta je jače od molјca?
– Batina kojom se isteruje iz kabanice.
– A šta je jače od batine?
– Čovek, jer može da je prelomi.
– A šta je jače od čoveka?
– Starost.
– A od starosti?
– Smrt.
– A od smrti?
Tu sam zastao. Ne znam šta da odgovorim.
Deda me ozbilјno pogladi po čelu pa reče: – Od smrti je jače lepo i pošteno ime. Čoveka sahrane, ali se njegova dobra dela još pominju. Čovek istrune, ali za njim, ako zasluži svojim: vrlinama, još dugo uzdišu.
Eto šta je jače od smrti!
