Šta pitati dete umesto „Kako je bilo u vrtiću?”

PR tekst

Kada pitate konkretno, detetu je lakše da se seti i ispriča. Pitanje „Kako je bilo u vrtiću?” zvuči sasvim obično, ali iza njega stoji čitav dan koji dete teško može da sažme u nekoliko reči. Bilo je igre, novih događaja, druženja, možda i poneke ljutnje ili radosti. Zato će vam dete često više reći kada ga pitate o određenom trenutku, osobi ili događaju koji mu je ostao u sećanju.

Zašto dete na pitanje „Kako je bilo u vrtiću?” često kaže samo „dobro”

Kada pitate dete kako je provelo dan, od njega zapravo tražite da se seti mnogo različitih trenutaka i izabere one koje će vam ispričati. To nije uvek lako. Posle nekoliko sati igre, druženja i novih utisaka, dete može biti umorno ili mu jednostavno treba malo vremena da se vrati kućnom ritmu. Posebno tokom perioda kada još traje adaptacija na vrtić, detetu može biti potrebno više vremena da se po povratku kući opusti i počne da priča o svom danu.

Kratak odgovor zato ne znači da nema šta da vam kaže. Često samo ne zna odakle da krene. Ako razmišljate šta pitati dete posle vrtića, birajte pitanja koja se odnose na jednu konkretnu stvar. Pitajte šta ga je nasmejalo, sa kim se igralo ili šta mu je tog dana bilo najzanimljivije.

Šta pitati dete umesto „Kako je bilo u vrtiću?”

Ako želite da saznate više o detetovom danu, široko pitanje zamenite nečim konkretnijim. Ne morate da postavljate mnogo pitanja odjednom. Dovoljno je da izaberete jedno koje će mu pomoći da se seti određenog trenutka. Ovakva pitanja za dete nakon vrtića mogu da budu sasvim jednostavna:

1. Šta ti se danas najviše dopalo?
2. Sa kim si se danas najviše igrao/la?
3. Koja ti je igra danas bila najzanimljivija?
4. Da li te je nešto danas naljutilo ili rastužilo?
5. Šta bi voleo/la da ponovo radite sutra?

Šta ti se danas najviše dopalo?

Ovo pitanje ostavlja detetu dovoljno prostora da samo izabere o čemu želi da priča. Možda će pomenuti igru, neku aktivnost, ručak, boravak napolju ili vreme provedeno sa drugarima. Umesto da pokušava da se seti svega što se dogodilo, može da izdvoji jedan deo dana koji mu je ostao u sećanju. Iz takvog odgovora često se lako prelazi na druge događaje i razgovor se prirodno nastavlja.

Sa kim si se danas najviše igrao/la?

Kada pitate o drugarima, možete mnogo da saznate o tome kako dete provodi vreme u grupi. Možda će vam ispričati ko mu je pomagao, sa kim je delilo igračke ili sa kim je najviše vremena provelo. Pitanja o drugarima mogu vam pomoći da bolje razumete detetovu komunikaciju sa vršnjacima i odnose koji mu tokom dana najviše znače. Takvo pitanje ne zvuči kao ispitivanje, a može da vam pokaže kako se dete oseća među drugom decom.

Koja ti je igra danas bila najzanimljivija?

Detetu je često lakše da priča o nečemu što je radilo nego da opisuje ceo dan. Pitajte ga šta je crtalo, pravilo, učilo ili igralo i koja mu je aktivnost bila najzanimljivija. U vrtićima kao što su Mali istraživači, različite aktivnosti daju deci mnogo prilika da kroz igru, druženje i nova iskustva pronađu ono što ih posebno zanima. Upravo ovakve teme mogu da učine razgovor sa detetom posle vrtića opuštenijim i prirodnijim.

Da li te je nešto danas naljutilo ili rastužilo?

Nije svaki dan sastavljen samo od prijatnih trenutaka. Ako detetu ostavite prostor da kaže šta mu je bilo teško, pokazujete mu da sa vama može da govori i o neprijatnim osećanjima. Važno je da ga prvo saslušate, bez žurbe da odmah ponudite rešenje ili procenite ono što se dogodilo. Za dete je važno i da vreme provodi u sigurnom i podsticajnom okruženju za učenje i razvoj, u kojem može slobodno da izražava osećanja i razvija odnose sa drugima.

Šta bi voleo/la da ponovo radite sutra?

Ovo pitanje može da vam pokaže kojim aktivnostima se dete rado vraća i čemu se raduje. Možda će pomenuti određenu igru, boravak napolju, crtanje ili druženje sa nekim iz grupe. Tako iz jednostavnog pitanja možete da saznate šta mu je tog dana posebno prijalo, ali i šta očekuje od sledećeg dana u vrtiću.

Kako da vodite razgovor sa detetom posle vrtića

Nije važno samo šta pitate, već i kako razgovoru pristupate. Dete će lakše pričati kada ne oseća da mora odmah da odgovori, da se svega seti ili da vam kaže ono što očekujete. Imajte na umu da razgovor ne treba da liči na proveravanje svega što se tokom dana dogodilo. Ovakav način komunikacije može biti koristan i kasnije, kada dođe vreme za početak škole i nove svakodnevne obaveze.

Nekoliko jednostavnih navika može vam pomoći:

• Birajte pravi trenutak. Ako je dete umorno, gladno ili mu je potrebno malo mira, sačekajte da se opusti.
• Postavljajte pitanja polako, jedno po jedno. Više pitanja zaredom može da ga zbuni i prekine tok priče.
• Ne požurujte odgovor. Dajte mu vremena da se seti i pronađe reči kojima želi da objasni ono što se dogodilo.
• Slušajte bez prekidanja. Nemojte završavati njegove rečenice niti odmah prelaziti na sledeću temu.
• Ne tražite odmah rešenje. Ako vam ispriča nešto neprijatno, prvo saznajte kako je ono doživelo situaciju.
• Pokažite interesovanje dodatnim pitanjem. „Šta se onda dogodilo?” ili „Kako si se tada osećao/la?” često su dovoljni da dete nastavi priču.
• Prihvatite i dane kada ne želi da priča. Nekada će vam ispričati mnogo, a nekada samo jednu sitnicu.

Kada razgovoru pristupate mirno i bez pritiska, dete lakše stiče naviku da vam samo govori o onome što mu je važno.

Jedno dobro pitanje može biti sasvim dovoljno

Ne morate svakog dana da saznate sve što se dogodilo u vrtiću. Mnogo je važnije da dete oseti da može da vam ispriča ono što mu je ostalo u sećanju, onda kada za to bude spremno. Razgovor sa detetom posle vrtića biće lakši kada pitanja budu kratka, jasna i vezana za konkretne trenutke. Ako uz to imate strpljenja da saslušate odgovor bez požurivanja, vremenom ćete saznati mnogo više nego što može da stane u jedno kratko „dobro”.

Naslovna ilustrativna fotografija: Pexels. Fotografije su ilustrativne i ne prikazuju pomenuti vrtić.