Veliko slovo i završni znaci – kontrolne vežbe iz srpskog jezika za 1. razred

Прва реченица коју дете самостално напише треба да буде читљива и јасна. Велико слово показује где реченица почиње, а знак на крају читаоцу казује да ли нешто саопштавамо, питамо или снажно узвикујемо. Ова вежба спаја та правила са кратким примерима из свакодневног говора.

Велико слово на почетку и у имену

У реченици „Мила чита.” велико М показује почетак реченице, а истовремено је прво слово имена. У „Ана је у школи.” име се такође пише великим почетним словом. Понудите детету парове „Мила чита.” и „мила чита.”; нека само уочи разлику. Затим нека напише кратку реченицу са својим именом. Ако још учи слова, може је прво изговорити, па написати уз помоћ.

Тачка, упитник и узвичник

После обичног саопштења стављамо тачку: „Птица лети.” После питања стављамо упитник: „Где је Лука?” Узвичник користимо када узвикнемо или упозоравамо: „Пази, ауто!” Прочитајте исту кратку поруку различитим тоном и питајте дете шта слушалац очекује. Знак није украс на крају реда; он помаже да се разуме намера говорника.

Кратка вежба у три корака

Прво изговорите реченицу и одлучите да ли је саопштење, питање или узвик. Затим је напишите с великим почетним словом. На крају проверите знак. За пример „где је мама” дете прво препознаје питање, па пише „Где је мама?” Важно је проверити и почетак и крај: питање „Која реченица је правилно написана?” тражи оба услова.

PDF и онлајн провера

У PDF-у су две групе са по десет кратких задатака и решења на трећој страни. Сваки задатак носи један бод. Код преписивања проверите велико слово и завршни знак као целину. Онлајн квиз има 15 питања са једним недвосмислено тачним одговором. Ако дете погреши, прочитајте реченицу наглас и питајте га да ли слушалац очекује одговор.

Повезано: Штампана ћирилична слова и школска библиотека за 1. разред.

Програмска основа: Програм српског језика за 1. разред. Темпо се прилагођава раду у одељењу.