Uvod za zajedničko čitanje: U ovoj priči tri brata uče različite zanate i vraćaju se kući da ocu pokažu šta umeju. Dok čitate, pitajte dete šta bi ono volelo da nauči i kako braća mogu da ostanu bliska i kada se takmiče.
Jedan čovek imao je tri sina i staru kuću koju je nasledio od svojih predaka. Svakog sina voleo je podjednako. Kada je razmišljao kome će jednog dana ostaviti kuću, nije želeo da ijednog zakine, a nije hteo ni da proda dom u kome su odrasli.
„Pođite u svet i naučite svako svoj zanat“, rekao im je. „Kada se vratite, pokažite mi najbolje što umete. Onaj ko napravi najlepše majstorsko delo dobiće kuću.“
Braća su se dogovorila kada će se ponovo sastati. Najstariji je otišao da uči potkivački zanat, srednji je postao berberin, a najmlađi je vežbao mačevanje. Svaki je našao dobrog učitelja i mnogo truda uložio u svoj posao. Potkivač je čak potkivao kraljeve konje, a berberin brijao ugledne ljude. Najmlađi je istrajno vežbao, iako mu učenje nije uvek lako polazilo za rukom.
Kada je došao dogovoreni dan, sva trojica su se vratila ocu. Sedeli su pred kućom i pitali se kako da pokažu svoje veštine. Tada je preko polja potrčao zec. Srednji brat uzeo je sapun i berberski pribor. Dok je zec trčao, uspeo je da mu obrije mali čuperak, a da ga ne poseče niti mu naudi.
Otac se zadivio njegovoj mirnoj ruci. Uto je putem naišla kočija sa konjem u punom trku. Najstariji brat potrčao je za njom, skinuo konju stare potkovice i stavio nove, ne zaustavljajući kočiju. „I ti si pravi majstor“, rekao je otac. „Kako sada da odlučim?“
U tom času počela je kiša. Najmlađi brat izvukao je mač i vešto ga okretao iznad glave. Kiša je padala sve jače, ali nijedna kap nije dotakla njegovu odeću. Otac se nasmešio: „Pokazao si izvanredno umeće. Kuća će pripasti tebi.“
Starija braća prihvatila su odluku, kao što su se i dogovorila. Ipak, niko nije morao da ode. Voleli su jedan drugoga, pa su ostali da žive u istoj kući i nastavili da rade svoje zanate. U domu je bilo mesta za sva trojicu, a za stolom su uveče imali mnogo priča o svom danu.
Pouka za kraj
Svaki brat umeo je nešto drugačije. Njihovo umeće donelo im je posao, a uzajamna naklonost pomogla im je da ostanu zajedno.
Izvor priče
Nemačka narodna bajka „Die drei Brüder“ („Tri brata“), br. 124 u zbirci Jakoba i Vilhelma Grima Kinder- und Haus-Märchen, sedmo izdanje, Getingen: Dieterich, 1857, knjiga 2, str. 184–185. Naš prevod prema izvornom nemačkom tekstu, blago prilagođen za čitanje pred spavanje: izostavljen je završni pasus o smrti braće. Jakob Grim je umro 1863, a Vilhelm 1859; imovinska prava na korišćeni tekst istekla su prema roku od 70 godina posle smrti autora u Srbiji.
