Uvod za čitanje: Večeras čitamo staru indijsku priču o slonu koji je primetio koliko se njegova baka trudi za njega.
Jedna žena dobila je malo slonče i pažljivo ga odgajila. Deca iz sela ženu su zvala Baka, a njenog slona Crnko. Crnko je rastao uz nju, igrao se s decom i nežno ih podizao surlom.
Jednoga dana pozvao je Baku da pođe s njim do šume. „Danas ne mogu”, rekla je. „Imam mnogo posla.” Crnko je pogledao Baku i video da je ostarila. Pomislio je: „Ja sam snažan. Mogao bih joj pomoći.”
Sutradan je otišao do reke. Tamo su teška kola zapela u plićaku. Čovek koji ih je pratio ponudio je Crnku po dva srebrnjaka za svaka kola koja izvuče. Crnko je prihvatio i jedno po jedno bezbedno prevukao kola na drugu obalu.
Kada je posao bio gotov, čovek je pokušao da mu plati samo po jedan srebrnjak. Crnko je mirno stao na put i sačekao. Čovek se setio dogovora, dodao preostali novac i vezao kesicu Crnku oko vrata.
Predveče se Crnko vratio kući. Deca su mu potrčala u susret, a on je najpre prišao Baki. Spustio je kesicu pred nju. Baka ga je zagrlila i zahvalila mu što je mislio na nju. Od tada je Crnko pomagao u teškim poslovima, a Baka je imala više vremena za odmor.
Pouka za kraj
Kada primetimo da je nekome teško, i mala pomoć može da bude velika ljubav.
Izvor priče: Indijska džataka „Granny’s Blackie”, prema zbirci Jataka Tales, koju je za decu priredila Ellen C. Babbitt (1912). Prevod i blago skraćenje: Moje dete. Izvorni tekst.
