O pesmi i njenom mestu u nastavi
Boj na Mišaru je narodna epska pesma iz kruga pesama o oslobođenju Srbije. U programu domaće lektire za 8. razred predviđen je izbor iz tog kruga; zato proveri sa nastavnikom da li je upravo ova pesma zadata tvojoj grupi. Pesma prikazuje vest o boju na neobičan način: o njegovom ishodu govore dva gavrana Kulinovoj kadi, ženi Kulin-kapetana.
Vest koja ruši očekivanje
Sa Mišara doleću dva krvava gavrana i sleću na kulu Kulin-kapetana. Njegova žena izlazi da čuje vesti. Pitanja koja im postavlja otkrivaju čemu se nada: Kulin je, veruje ona, savladao ustanike, zarobio njihove vođe i vraća se sa vojskom, blagom i robljem. Gavranovi odgovaraju sasvim suprotno. Srpska vojska je pobedila, a Kulin je poginuo.
Žena potom traži imena ostalih stradalih zapovednika. Gavranovi ih nabrajaju zajedno s ustanicima koji su ih savladali, pa vest postaje sve duža i bolnija. Ona jadikuje i proklinje srpske vođe. Završni stihovi ne ostavljaju njenu sudbinu otvorenom: pada i umire od žalosti. Pesma se, tako, od opisa pobede vraća ličnoj tragediji one koja je vest primila.
Kompozicija: bitka ispričana kroz razgovor
Višnjić ne počinje od prvog sudara vojski na bojištu. Ishod bitke upoznajemo preko glasnika, daleko od Mišara. Dva gavrana, čiji su kljunovi i noge krvavi, već pri dolasku nagoveštavaju kakvu vest nose. Kulinova kada ipak govori kao da pobedu svog muža smatra izvesnom. Njena pitanja i njihovi odgovori grade kontrast između očekivanog i stvarnog. Umesto pravolinijskog ratnog izveštaja, pesma dobija dramsku napetost razgovora.
Prva vest sažima ishod; sledeći kadin zahtev otvara dugačak niz pojedinačnih sudbina. Nabrajanje imena ne služi samo veličanju pobednika. Svako ime koje gavranovi izgovore menja ton ženskog pitanja i priprema završnu tužbalicu. Zato je kada, iako nije bila na bojištu, središnja figura kompozicije: njeno saznanje određuje redosled kojim čitalac saznaje za bitku.
Kulinova kada: glas poražene strane
Ženina bol je stvarna, ali su njena očekivanja na početku surova. Ona se nada porobljavanju srpskih žena i pogibiji ustaničkih prvaka. Višnjić je ne prikazuje kao nepristrasnog svedoka, već kao osobu koja govori iz sveta Kulinove vlasti. Kada se taj svet sruši, njen govor prelazi iz samouverenih pitanja u jadikovku i kletvu. Čitalac može razumeti njen gubitak, a da ne prihvati vrednosti koje izražava na početku.
Gavrani su glasnici i učesnici pesničke slike, a ne istorijski svedoci. Njihov govor omogućava da se pobeda ustanika čuje upravo u domu poraženog zapovednika. Tako se istorijski događaj pretvara u umetnički susret dva pogleda na isti boj.
Epski izraz i istorijska građa
Pesma pripada ciklusu o oslobođenju Srbije i vezuje se za narodnog pevača Filipa Višnjića. Imena vođa, mesta i boj kod Mišara upućuju na istoriju Prvog srpskog ustanka. Ali epski stih preoblikuje događaj: ptice govore, brojevi vojnika su deo uzdignutog pesničkog kazivanja, a pojedinačni podvizi dobijaju snažno mesto u nizu. Zato književno tumačenje počinje pitanjem kako je događaj opevan, a tek zatim proverom istorijskih podataka u istorijskom izvoru.
U pesmi se ponavljaju pitanja, imena i oblici obraćanja. Na kraju kadine kletve vraćaju se imenima ustanika koja su ranije izgovorili gavranovi. Taj odgovor na odgovor zaokružuje kompoziciju: ratna vest postaje lična žalost. Tema je srpska pobeda kod Mišara, ali snaga pesme proizlazi i iz toga što se njen odjek čuje među onima koji su bitku izgubili.
Pitanja za razumevanje
- Odakle gavranovi dolaze i gde stižu?
- Šta Kulinova kada očekuje da čuje?
- Kojom vešću gavranovi menjaju tok razgovora?
- Zašto se o boju govori kroz pitanja i odgovore, umesto pravolinijskog opisa bitke?
- Kako se kadino raspoloženje menja od početka do kraja?
- Navedite dva obeležja narodne epske pesme koja se vide u ovom tekstu.
- Zbog čega brojeve i govore ptica ne čitamo kao doslovan istorijski izveštaj?
Za samostalni rad: U jednom pasusu uporedi kadina očekivanja na početku s onim što saznaje na kraju. Uključi jedan konkretan trenutak iz pesme.
Izvori
- Program za 8. razred, Prosvetni glasnik 11/2019, str. 64.
- Boj na Mišaru, izvorni tekst narodne pesme, Vikizvornik.
- Zorica Nestorović i Zlatko Grušanović, Reči mudrosti: čitanka za osmi razred, deo o „Boju na Mišaru“ i razgovoru gavranova s Kulinovom kadom.
Više tekstova za čitanje pronađite u rubrici Prepričana lektira. Povezana analiza: Početak bune protiv dahija – prepričana pesma.
