O pesmi i njenom mestu u nastavi
Boj na Mišaru je narodna epska pesma iz kruga pesama o oslobođenju Srbije. U programu domaće lektire za 8. razred predviđen je izbor iz tog kruga; zato proveri sa nastavnikom da li je upravo ova pesma zadata tvojoj grupi. Pesma prikazuje vest o boju na neobičan način: o njegovom ishodu govore dva gavrana Kulinovoj kadi, ženi Kulin-kapetana.
Kratko prepričavanje
Dva gavrana dolaze sa Mišara do Kulinove kule. Kada ih ugleda, Kulinova kada traži vesti o vojsci i mužu. U svojim pitanjima zamišlja njegov uspeh: da je potukao ustanike, zarobio njihove vođe i vratio se sa plenom. Gavranovi joj, međutim, saopštavaju suprotno. U pesmi srpska vojska pod vođstvom Karađorđa pobeđuje, a Kulin-kapetan gine.
Kada potom pita za druge zapovednike, gavranovi navode niz stradalih i sukobe u kojima su poginuli. Svaka nova vest povećava njenu bol. Na kraju ona proklinje Šabac i srpske borce, oplakuje muža i druge poginule. Njena žalost zatvara pesmu.
Zašto vest donose gavranovi?
Gavrani su u epskoj tradiciji glasnici koji dolaze posle boja. O njima možemo razmišljati i kao o okviru pesme: dolazak pokreće razgovor, a njihov odgovor otkriva ono što se dogodilo daleko od Kulinove kule. Pesnik ne opisuje bitku od početka do kraja kao svedok na bojištu. Ishod saznajemo postepeno, kroz kadina pitanja i gavranove odgovore.
Takav postupak stvara napetost. Kada najpre govori o očekivanoj pobedi, a zatim čuje vest o porazu, razlika između nade i stvarnosti postaje središte radnje.
Likovi i perspektiva
Kulinova kada nije učesnik boja. Ona informacije dobija od glasnika, zato dugo ne zna šta se dogodilo. Njena bol pokazuje da pesma, iako slavi pobedu ustanika, prikazuje i ljudski gubitak na drugoj strani. U njenim pitanjima i kletvama čuje se pogled njenog sveta i njenog položaja; nije potrebno sve što izgovori usvojiti kao stav čitaoca.
Gavrani ne odlučuju o ishodu, već prenose vest. Karađorđe i borci pojavljuju se pre svega u njihovom kazivanju. Brojevi vojnika i navođenje podviga pripadaju epskom načinu pripovedanja. Ovu pesmu ne treba koristiti kao precizan brojčani izveštaj o istorijskoj bici.
Kompozicija i epska obeležja
Pesmu možemo podeliti na četiri celine: dolazak gavranova; kadina pitanja puna nade; vesti o porazu i poginulim zapovednicima; kadinu žalost i kletve. Pitanja i odgovori čine glavni deo. Ponavljanje imena i nabrajanje junaka usporava vest i pojačava utisak o razmeri sukoba.
Kao narodna epska pesma, delo govori o važnom događaju i junacima u stihu, služi se dijalogom, formulama, poređenjima i preuveličavanjem. Dve ptice koje govore nisu podatak iz istorije, već književni postupak.
Tema i tumačenje
Tema je pobeda ustanika kod Mišara viđena kroz vest koja stiže porodici poraženog zapovednika. Pesma ističe snagu otpora, ali poslednje strofe podsećaju i na cenu rata. Za dobar školski odgovor važno je razlikovati događaj o kom pesma govori, način na koji ga narodna poezija oblikuje i stvarni istorijski zapis.
Pitanja za razumevanje
- Odakle gavranovi dolaze i gde stižu?
- Šta Kulinova kada očekuje da čuje?
- Kojom vešću gavranovi menjaju tok razgovora?
- Zašto se o boju govori kroz pitanja i odgovore, umesto pravolinijskog opisa bitke?
- Kako se kadino raspoloženje menja od početka do kraja?
- Navedite dva obeležja narodne epske pesme koja se vide u ovom tekstu.
- Zbog čega brojeve i govore ptica ne čitamo kao doslovan istorijski izveštaj?
Za samostalni rad: U jednom pasusu uporedi kadina očekivanja na početku s onim što saznaje na kraju. Uključi jedan konkretan trenutak iz pesme.
Izvori
- Program za 8. razred, Prosvetni glasnik 11/2019, str. 64.
- Boj na Mišaru, izvorni tekst narodne pesme, Vikizvornik.
Više tekstova za čitanje pronađite u rubrici Prepričana lektira. Povezana analiza: Početak bune protiv dahija – prepričana pesma.
