Za večerašnje čitanje izaberite priču o tihoj pomoći i zahvalnosti. Dvoje malih pomagača pojavljuje se dok obućar spava, a on i njegova žena pronalaze način da im uzvrate dobrotu.
Vilenjaci i obućar
Jedan obućar je, bez svoje krivice, toliko osiromašio da mu je ostalo kože samo za jedan par cipela. Uveče je isekao delove i ostavio ih na radnom stolu, rešivši da ih ujutru sašije. Zatim je mirno legao i zaspao.
Kad je svanulo, na stolu su ga čekale gotove cipele. Uzeo ih je u ruke i pažljivo pregledao: svaki šav bio je uredan, kao da ih je izradio najbolji majstor. Ubrzo je došao kupac. Cipele su mu se toliko dopale da je platio više nego obično, pa je obućar mogao da kupi kožu za dva para.
Te večeri opet je pripremio delove, a ujutru je zatekao dva gotova para. Kupci su stigli i za njih, te je nabavio kožu za četiri para. I narednog jutra obuća je bila završena. Tako se nastavilo: ono što bi obućar pripremio uveče, do jutra bi bilo sašiveno. S vremenom je ponovo mogao pristojno da živi od svog zanata.
Jedne večeri, pred Božić, rekao je ženi:
— Hajde da ostanemo budni i vidimo ko nam pomaže.
Žena je upalila sveću. Sakrili su se iza odeće u uglu radionice i čekali. U ponoć su došla dva sićušna čoveka. Sela su za sto i tako brzo i vešto šila i zakucavala obuću da obućar nije mogao da odvoji pogled. Kad su završila sav posao, hitro su otišla.
Sutradan je žena rekla da moraju pokazati zahvalnost. Primetila je da mali pomagači nemaju odeću, pa im je sašila košulje, kapute, prsluke i pantalone, a isplela čarape. Obućar je napravio dva mala para cipela.
Uveče su poklone rasporedili na stolu umesto pripremljene kože i opet se sakrili. Kad su pomagači stigli, najpre su se začudili. Zatim su obukli novu odeću i obuću, radosno zaigrali po radionici i, poskakujući, izašli napolje.
Više se nisu vratili, ali obućaru je i bez njihove pomoći posao nastavio da ide dobro.
Pouka za kraj
Zahvalnost može da se pokaže delom. Obućar i njegova žena primetili su šta je njihovim pomagačima potrebno i uzvratili im pažnjom.
Izvor priče
Nemačka narodna priča koju su zabeležila braća Grim: „The Elves”, prva priča u odeljku 39 zbirke Grimm’s Household Tales, tom I. Korišćena je verzija engleskog prevoda Margaret Hant (Margaret Hunt), London: George Bell and Sons, 1884. Izvorni tekst. Ovaj srpski prevod je urađen za Moje dete; uvod i pouka su dodati za zajedničko čitanje. Original je objavljen u 19. veku; prevoditeljka Margaret Hant umrla je 1912, pa su imovinska prava na korišćenu verziju istekla prema pravilu od 70 godina posle smrti autora u Srbiji.
