Za večerašnje čitanje izabrali smo kratku nemačku narodnu bajku koja se završava baš u trenutku kada se otvara tajna. Posle poslednje rečenice pitajte dete šta zamišlja u maloj škrinji.
Zlatni ključ
Jedne zime sneg je duboko prekrio zemlju. Dečak je pošao sa sankama po drva. Kada ih je skupio i složio, toliko je ozebao da je poželeo da se najpre ogreje kraj vatre, pa tek onda da krene kući.
Razgrnuo je sneg da pripremi mesto za vatru. Tada je u belini ugledao sićušan zlatni ključ.
„Gde je ključ, možda postoji i brava”, pomislio je. Počeo je da kopa i pod snegom pronašao malu gvozdenu škrinju. „Ako ključ odgovara, u njoj bi moglo biti nešto dragoceno!”
Tražio je ključaonicu, ali je nije video. Najzad je opazio toliko mali otvor da ga je jedva mogao primetiti. Stavio je ključ u njega. Odgovarao je tačno.
Dečak je okrenuo ključ jednom. Sačekajmo sada da sasvim otključa škrinju i podigne poklopac. Tek tada ćemo saznati kakve su se čudesne stvari u njoj krile.
Pouka za kraj
Radoznalost nas vodi do otkrića, a poneku tajnu možemo da dovršimo i u svojoj mašti.
Izvor priče
Nemačka narodna bajka „Der goldene Schlüssel” (br. 200) u zbirci Jakoba i Vilhelma Grima „Kinder- und Hausmärchen”. Za naš veran prevod korišćen je engleski tekst Margaret Hant, „The Golden Key”, u drugom tomu knjige „Grimm’s Household Tales”, London, 1884. Jezik je blago prilagođen zajedničkom čitanju. Izvorni tekst.
