U ovoj irskoj narodnoj priči jedan putnik traži način da pripremi večeru od dva kamena. Čitajte polako i pratite šta sve, jedno po jedno, dospeva u lonac.
Čorba od kamena
Jedne večeri putnik je stigao do seoske kuće. Zamolio je domaćicu da mu pozajmi mali lonac i dopusti da ga stavi na ognjište.
„Šta ćeš kuvati?”, upitala ga je, gledajući kako iz torbe vadi dva komada krečnjaka.
„Čorbu od kamena”, odgovorio je. Spustio je kamenje u lonac, nalio vodu i sačekao da provri.
Domaćica je radoznalo posmatrala. Putnik je probao vodu pa rekao da bi čorbi prijalo malo soli. Dodala mu je so. Zatim je zatražio nekoliko kašika brašna da se čorba zgusne. I to mu je dala.
Posle nekog vremena predložio je da u lonac stave i malo repe, krompira i luka. Domaćica je donela povrće. Na kraju je dodala i komadić slanine, baš koliko je trebalo da čorba zamiriše.
Kada je večera bila gotova, putnik je pozvao domaćicu da je proba. Sela je za sto, uzela kašiku i zadovoljno rekla da je čorba od kamena dobra kao svaka druga koju je jela.
Pouka za kraj
Kamen je pobudio radoznalost, a ukus su doneli sastojci koje je domaćica dodavala.
Izvor priče
Irska narodna priča „Čorba od krečnjaka”, zabeležena u knjizi Majkla Makdone „Irski život i narav”, London, 1898, str. 322–323. Ovo je naš prevod i blago prilagođavanje izvornog zapisa za čitanje pred spavanje. Pogledajte izvorno izdanje.
