Šekspirov „Hamlet” je tragedija o ubistvu, osveti i teškoći da se istina utvrdi u dvoru u kome gotovo svi nekoga posmatraju ili obmanjuju. Prepričavanje prati događaje redom, a analiza zatim razmatra postupke glavnih likova.
Hamlet – prepričavanje tragedije
Danski princ Hamlet vraća se na dvor posle očeve smrti. Njegova majka Gertruda ubrzo se udala za pokojnikovog brata Klaudija, koji je postao kralj. Stražari i Hamletov prijatelj Horacije vide duh pokojnog kralja. Duh Hamletu govori da ga je ubio Klaudije i traži osvetu. Hamlet je potresen, ali želi da proveri istinitost optužbe.
Na dvoru se ponaša neobično, zbog čega Klaudije, Gertruda i Polonije pokušavaju da otkriju njegove namere. Hamlet grubo odbija Ofeliju, Polonijevu ćerku. Kada u dvor stigne glumačka družina, Hamlet priprema predstavu koja prikazuje ubistvo slično onome o kome je govorio duh. Klaudijeva reakcija učvršćuje Hamletovu sumnju. Kasnije, u razgovoru sa majkom, Hamlet čuje nekoga iza zavese i ubija Polonija misleći da je tamo Klaudije.
Klaudije šalje Hamleta u Englesku sa tajnim nalogom da bude pogubljen, ali se princ vraća. Ofelija, uzdrmana očevom smrću i događajima na dvoru, gubi razum i utapa se; drama ne utvrđuje nedvosmisleno da li je reč o samoubistvu. Njen brat Laert želi da osveti Polonija. Klaudije sa njim priprema dvoboj u kome će Laertovo sečivo biti otrovano, a za Hamleta je spremno i otrovano vino.
U završnom dvoboju Gertruda ne znajući pije otrov. Hamlet i Laert bivaju ranjeni istim otrovanim oružjem. Laert otkriva Klaudijevu zaveru, Hamlet ubija kralja, a zatim i sam umire. Horaciju poverava da ispriča istinu o događajima. Na dvor stiže Fortinbras, pred kojim se završava tragedija danske kraljevske porodice.
Analiza likova
Hamlet nije samo neodlučan osvetnik. On sumnja u pouzdanost duha, ispituje ljude i odlaže čin čije posledice ne može da povuče. Ipak, dok razmišlja o pravdi, njegov nagli postupak ubija Polonija. Tragedija nastaje i iz napetosti između promišljanja i delovanja.
Klaudije vlada govorom, nadzorom i spletkama, a njegova krivica za bratovljevo ubistvo potvrđuje se i njegovim sopstvenim priznanjem u molitvi. Gertruda se brzo preudala, što Hamlet doživljava kao izdaju očevog sećanja, ali tekst ne dokazuje da je ona znala za ubistvo prvog muža. Ofelija se nalazi između očevih naloga, dvorske politike i Hamletovog odbacivanja; njena sudbina se ne može svesti na nesrećnu ljubav. Horacije ostaje Hamletov pouzdan sagovornik i čuvar priče o onome što se dogodilo.
Glavne teme
Predstava unutar predstave pokazuje kako umetnost može otkriti ono što dvor prikriva. Monolozi otvaraju pitanje života, smrti i odgovornosti, dok završni niz smrti pokazuje da osveta ne vraća izgubljeni poredak. „Hamlet” zato traži da razlikujemo ono što junaci znaju, ono u šta veruju i ono što čine.
Izvor: Vilijam Šekspir, „Hamlet”, celovit tekst i pregled scena, Folger Shakespeare Library. Prepričavanje je originalan sažetak.
