Basna je kratka, ali razgovor posle nje može da potraje mnogo duže od čitanja. Dete često zna da ponovi pouku, a da još nije objasnilo zbog čega se junak tako ponašao. Tri već objavljene Ezopove basne mogu da posluže za zajedničko čitanje i nekoliko pitanja bez „ispitivanja“.
„Zec i kornjača“: šta znači istrajnost?
Najpre pročitajte basnu o zecu i kornjači. Zatim pitajte: „Šta je zec mislio o svom protivniku?“, „Šta je kornjača radila kada nije bila najbrža?“ i „Da li bi kraj bio drugačiji da je zec nastavio bez pauze?“
Detetu možete ponuditi situaciju iz svakodnevice: neko brzo uradi prvi zadatak, a neko sporije, ali redovno vežba. Ne tražite da imenuje „dobrog“ i „lošeg“ junaka. Zanimljivije je da primeti kako samopouzdanje, podsmeh i istrajnost utiču na njihove odluke.
„Vrana i krčag“: kako nastaje rešenje?
Otvorite priču o vrani i krčagu. Pitanja mogu da budu: „Šta je vrana prvo pokušala?“, „Zašto to nije uspelo?“ i „Kako je iskoristila ono što je našla oko sebe?“
Za razgovor ne morate izvoditi ogled. Dovoljno je da dete opiše problem svojim rečima i predloži još jednu ideju pre nego što uporedi sa vraninim postupkom. Tako razgovor vodi ka rešavanju problema, a ne samo ka ponavljanju pouke.
„Dečak i lešnici“: koliko je dovoljno?
Pročitajte basnu o dečaku i lešnicima i pitajte: „Šta je dečak želeo?“, „Šta mu je smetalo da izvuče ruku?“ i „Kako bi mogao da proba drugačije?“ Detetu je bliska želja da uzme što više odjednom; razgovor može da se završi pitanjem kada je korisnije odabrati manje, ali zaista moći to da iskoristiš.
Kako razgovarati bez gotovog odgovora
Izaberite jednu basnu i dva pitanja, ne sve odjednom. Sačekajte detetov odgovor, pa tražite događaj iz priče koji ga podupire. Ako odgovori neočekivano, pitajte „Šta te je navelo na tu misao?“ umesto da odmah saopštite pouku. Za mlađe dete dovoljno je da pokaže omiljenog junaka i kaže šta je taj junak uradio. Starije dete može da uporedi dve basne: ko rešava problem promišljanjem, a ko menja ponašanje tek kada nastane teškoća?
Takav razgovor ne zamenjuje samu priču. Njegova vrednost je u tome što dete uči da poveže postupak, posledicu i svoje objašnjenje, a pritom zadrži zadovoljstvo u čitanju.
