O Nušićevoj jednočinki
Branislav Nušić u Kiriji postavlja jednu porodicu pred sasvim običnu, a nerešivu računicu. Očeva plata pokriva dugove za hranu; za stanarinu, ogrev, odeću i lečenje ne ostaje gotovo ništa. Iz te stvarnosti nastaje neobično „putovanje“: otac, majka i četvoro dece pretvaraju siromašnu sobu u železnički vagon. Smeh je u ovom komadu stvaran, ali je stvarna i nevolja od koje porodica pokušava da predahne.
Tok radnje: od računa do zamišljenog voza
Na početku otac u kancelariji razgovara sa šefom, koji se čudi što činovnik sa malom platom ima četvoro dece. U kući otac i majka sabiraju troškove: od 1342 dinara, posle dugova za osnovne namirnice, ostaju im dva dinara. Kiriju nisu platili pet meseci. Majka govori o bolesti i zimi, a otac pokušava da joj pomogne šalom: neka zamisli odlazak u banju.
Dosetka se pretvara u porodičnu igru. Deca biraju mesta u koja bi otputovala, stolice postaju voz, a otac vodi putnike kroz Zemun, Vranje, Italiju i Švajcarsku. Njegovi opisi nisu lekcija iz geografije: namerno preterivanje i izmišljanje stvaraju komiku. U trenutku kada igra postane najživlja, na vrata dolazi sudski izvršitelj zbog neplaćene stanarine.
Otac je već skupio porodične stvari u dva kofera da bi bile spremne za popis. To otkriva da je, i dok se igrao sa decom, znao šta će se dogoditi. Izvršitelj popisuje imovinu i ostavlja rok za izmirenje duga. Deca dolazak službenika shvataju kao deo putovanja, kao kontrolu na granici. Otac pokušava da produži igru, ali završne didaskalije pokazuju njegov očaj: dok deca oponašaju voz, on stoji odvojen od njih i gleda preda se.
Otac, majka i deca: tri pogleda na istu sobu
Otac je istovremeno zabavljač i čovek koji nosi teret saznanja. Njegova dovitljivost vidi se u načinu na koji od oskudnog nameštaja pravi pozornicu za ceo svet. Ipak, koferi pripremljeni za popis kazuju više o njegovom položaju od njegovih šala. Kada na kraju kaže da su „platili kiriju“, govori ironično: popis stvari nije plaćanje duga.
Majka uporno vraća razgovor osnovnim potrebama: zdravlju, ogrevu, obući i novcu. Njena zabrinutost ne umanjuje porodičnu bliskost, nego pokazuje koliko je skupo ono što drugima izgleda svakodnevno. Deca se igri predaju bez zadrške. Ista soba je za njih mesto putovanja, a za roditelje mesto u koje svakog časa može ući izvršitelj. Na tom razmaku između dečjeg i odraslog pogleda počiva bol završne scene.
Kako nastaju humor i gorčina?
Nušić gradi komiku od nesrazmere između reči i stvarnosti. Porodica nema novca ni za stanarinu, a „putuje“ po Evropi; majka ne može u banju, a otac joj nudi najjeftiniju moguću kartu – maštu. Očev govor je brz, pun dosetki i neočekivanih poređenja. Publika se smeje njegovoj snalažljivosti, ali od prve računice zna koliko je taj predah kratak.
Preokret nije samo dolazak izvršitelja. Dva kofera, koja su u igri izgledala kao prtljag, odjednom pokazuju svoju pravu svrhu: otac ih je spremio za popis. Predmeti ostaju isti, a menja se njihov smisao. Zato komad ne završava vedrim povratkom sa putovanja. Dečje „trupa-trup“ traje i posle očevog gorkog govora, dok ga didaskalija izdvaja iz zajedničke igre. Smeh i tuga stoje jedan pored drugog, bez lakog pomirenja.
Dramski oblik i društvena kritika
Kirija je jednočinka: radnja je sabijena u jedan čin, a likove upoznajemo pre svega kroz dijalog i scenske upute, odnosno didaskalije. Uvodni razgovor sa šefom proširuje pogled izvan porodične sobe. On otkriva hijerarhiju u kojoj se siromašnom činovniku prebacuje čak i broj dece. Očeve šale o povlasticama visokih činovnika dodatno osvetljavaju nepravdu koju oseća. Socijalna kritika zato ne dolazi kao zaseban govor pisca; čujemo je u razgovoru, računici i očevoj ironiji.
Tema komada jeste život porodice koja ne može da plati stanarinu, a njegovo dublje pitanje je koliko dugo čovek može humorom da odlaže susret sa stvarnošću. Mašta okuplja ukućane i deci daruje trenutak radosti. Ona, međutim, ne uklanja siromaštvo. Zbog toga je otac najpotpunije prikazan upravo na kraju, kada više nema snage da veruje u sopstvenu igru.
Pitanja za učenike
- Šta nam računica o plati govori o životu porodice?
- Zašto je važan početni razgovor oca i njegovog šefa?
- Kako obične stolice i koferi dobijaju ulogu u zamišljenom putovanju?
- Zašto su koferi pripremljeni pre dolaska izvršitelja?
- Kako deca, a kako roditelji razumeju dolazak službenika?
- Šta znači očev iskaz da su „platili kiriju“?
- Kako završna didaskalija menja naše razumevanje dečjeg „trupa-trup“?
Za samostalni rad: Izaberi jedan predmet iz sobe i u nekoliko rečenica objasni kako mu se značenje menja između igre i završnog prizora.
Izvori
- Branislav Nušić, Kirija, prvi, drugi i treći deo izvornog teksta, Vikizvornik.
- Program srpskog jezika za 5. razred, Prosvetni glasnik 15/2018.
Više tekstova za čitanje pronađite u rubrici Prepričana lektira. Povezana analiza: Ero s onoga svijeta – analiza.
