Uvod za čitanje: Večeras čitamo staru irsku priču koja se ponavlja kao mala brojalica: jedan kolač otkotrljao se pravo kroz selo.
U jednoj kućici živeli su miš, pacov i mala riđa koka. Jednog dana koka predloži da ispeku kolač. Miš i pacov rado pristadoše, ali kada je trebalo samleti žito, oboje rekoše da ne mogu. Koka je posao obavila sama.
Tek što je kolač bio gotov, zakotrljao se kroz vrata! Koka, miš i pacov pojuriše za njim. Kolač je veselo odmicao niz put.
Prošao je pored ljudi koji su radili u ambaru, zatim pored onih koji su kopali jarak, pa pored žena na bunaru. Svima je govorio da beži od koke, miša i pacova — i da će pobeći i njima. Sve veća družina trčala je za njim.
Na kraju je kolač stigao do plićaka, gde je stajala lisica. „Možeš li da me preneseš?” upitao je. Lisica mu ponudi da sedne na njena leđa. Kolač se popeo, ali mu ona reče da će na ramenu biti sigurniji, pa zatim još sigurniji na vrhu njene njuške.
Čim je kolač dospeo do njuške, lisica ga je bacila uvis i uhvatila u usta. Tako se završilo njegovo veliko kotrljanje.
Pouka za kraj
Kad nam neko ponudi pomoć, dobro je da na trenutak zastanemo i razmislimo.
Izvor priče: Irska narodna priča „The Wonderful Cake”, prema zapisu Patricka Kennedyja, u zbirci The Irish Fairy Book koju je uredio Alfred Perceval Graves (1909); priča je ranije objavljena u Fireside Stories of Ireland (1870). Prevod i blago skraćenje: Moje dete. Izvorni tekst.
