Prsten na morskom dnu – Desanka Maksimović

Prsten na morskom dnu je priča Desanke Maksimović o devojčici koja gubi dragoceni prsten i morskim životinjama koje udruženo pokušavaju da joj pomognu. U nastavku pročitajte tekst priče, kratak sadržaj, objašnjenje teme i poruke, pregled likova i pitanja za razgovor sa decom.

Kratak sadržaj priče Prsten na morskom dnu

Dok se igrala na obali, devojčica je izgubila zlatan prsten koji je talas odneo u more. Morski jež čuo je njen plač i krenuo u potragu. Obilazio je korale, sunđere, morske sase, paukove i školjke, a zatim su se brojni stanovnici morskog dna uključili u potragu. Prsten je na kraju pronađen u malom vrtu na leđima morskog pauka i vraćen devojčici, koja nije znala koliko joj je životinja pomoglo.

Prsten na morskom dnu – tekst priče

Igrala se neka devojčica na morskoj obali, pa izgubi zlatan prsten. To se desilo u trenutku kada je htela da zahvati vode u šake: nestašni obalski talas joj je skinuo prsten s ruke i odneo ga u morske dubine. Sirota devojčica nije znala šta da radi, pa kroz plač stade moliti talas da joj ga vrati; ali je on već otišao sa obale u nepovrat.

Njen plač ču stari morski jež, koji se igrao u pesku na obali, pa mu se sažali, te se brzo kao lopta otkotrlja na morsko dno da potraži prsten.

Usput prvo svrati u crveni grad korala. Tamo su se dizali visoki koralni dvorci koji nisu ličili na naše kuće, već na žbunove i drveće. U svakom rumenom koralnom listiću, kao u sobici, živeo je po jedan mali stanovnik toga grada. Morski jež im javi da je devojčica izgubila zlatan prsten, i zamoli ih da mu ga donesu, ako u njihovu zemlju zaluta.

Posle toga jež svrati u zemlju sunđera, koja je takođe ležala na morskom dnu. Kao raznobojna gnezda stajali su sunđeri pričvršćeni za stenje morskog dna, i iz svake šupljine je virio po jedan sićušni stanovnik, radoznalo posmatrajući prolaznika. Jež i njih zamoli da potraže tu zlatnu stvarčicu dragoj devojčici.

Idući tako prispe u zemlju gde su živele morske sase – pola životinje, pola cvetovi. Glave i tela ličili su im na cvetove poljske sase, a hranile su se, kao i ostale životinje, manjim životinjicama, crvima i ribicama. Ali morski jež je bio vrlo jak, zato je bez bojazni išao kroz njihovu zemlju. I njima reče o izgubljenom prstenu, pa pođe dalje.

Nabasa potom u zavičaj morskih paukova. Tamo je bilo mnogo lepo. Svaki morski pauk nosio je na leđima po jedan mali vrt, u kome su opet živele druge životinjice. Zato se u njihovom zavičaju činilo kao da po morskom dnu šetaju cvetovi i travke. Kad čuše paukovi da je devojčica izgubila prsten odmah se razmileše da ga traže.

Jež je još prošao kroz raskošna predgrađa morskih zvezda, pa svratio najzad u domovinu školjki. Tamo je vladala velika tišina, kao u najdubljim našim šumama. Zatvorene u svojim knjižastim kućama, školjke su vredno pravile biser. Na ulici se nije moglo videti žive duše. Tek je na viku ježevu poneka otvorila vrata, i opet ih brzo zatvorila. Dobri ježić je i njih zamolio da potraže po svojim kućama i radionicama, nije li možda prsten tamo upao.

Tako je za tren oka sav šareni svet što živi na morskom dnu pošao da traži izgubljenu stvar.

Korali su pretražili ceo svoj rumeni grad, svaku uličicu u njemu, ali prsten nisu mogli da nađu. Sunđeri su ispirali vodom svaku pukotinu po svojim kućama, ali od prstena ni traga. I školjke su zavirile u svaku kutiju, gde su čuvale biser, u svaku sobu, ali ništa. Morske sase, kao kakve princeze, posedale su u svoja kola u koja su bili upregnuti rakovi i razmilele se kroz zelene predele vode, tražeći ga.

Ovo putovanje, razume se, nije bilo lako, jer su svaki čas nailazili neprijatelji, proždrljivi morski razbojnici, ali su one ipak išle napred, jer im je bilo žao devojčice.

I već su svi bili izgubili nadu, kad jedna mala ljubičasta sasa ugleda gde se nešto svetli u vrtiću starog pauka, s kojim se srete. Ona mu reče umiljato: – Molim te, stari, stani malo, čini mi se da u vrtu koji nosiš na leđima vidim izgubljeni stari predmet. A stari morski pauk se nasmeja: – Pa i ja sam pošao da ga tražim – reče on – to je zbilja vrlo smešno, ako ga nosim na leđima i ne sluteći to.

Sasa siđe s kola, popne se u vrt na paukovim leđima, i zbilja nađe prsten gde se zapleo o neku grančicu. Od radosti ona postade sva rumena, brzo opet sede u svoja kola, i zahvalivši starom pauku, odjuri ježu.

A on kao munja hitro polete na obalu, gde je, sva uplakana, devojčica opet sedela. Polako, da ona ne primeti, ostavi pronađenu stvar kraj njene ruke na pesak i vrati se u morske dubine. Tek on ode, a devojčica ugleda svoj izgubljeni prsten i srećno otrča kući. Sigurno je mislila da ga je talas vratio, ne sluteći šta su sve za nju učinile dobre morske životinjice.

Tema i poruka priče

Glavna tema priče je potraga za izgubljenim prstenom, ali njeno važnije značenje otkriva se kroz ponašanje morskih životinja. One pomažu devojčici iako je ne poznaju i iako potraga nije laka. Tako priča pokazuje vrednost saosećanja, zajedništva, upornosti i nesebične pomoći.

Prsten pronalaze tek kada se u potragu uključi čitav podvodni svet. Poruka za decu je da se veliki problem lakše rešava kada ljudi sarađuju, pažljivo posmatraju i ne odustaju posle prvog neuspeha.

Likovi u priči

• Devojčica gubi prsten i iskreno tuguje zbog njega.
• Morski jež prvi pokazuje saosećanje, pokreće potragu i vraća pronađeni prsten.
• Mala morska sasa pažljivo posmatra i uočava prsten na leđima morskog pauka.
• Stanovnici morskog dna predstavljaju zajedništvo: korali, sunđeri, školjke, sase, morski paukovi i druge životinje učestvuju u potrazi.

Pitanja za razgovor i proveru razumevanja

1. Kako je devojčica izgubila prsten?
2. Zašto je morski jež odlučio da joj pomogne?
3. Koje je predele morskog dna obišao tokom potrage?
4. Gde je prsten pronađen i ko ga je prvi primetio?
5. Koju osobinu likova smatraš najvažnijom i zašto?

Za dalje čitanje i učenje

Pročitajte i izbor pesama za decu o letu, među kojima je i pesma Desanke Maksimović. Za vežbanje pažnje i zaključivanja pogledajte mozgalice za decu sa rešenjima.