O pesmi
Stari Vujadin je narodna epska pesma iz kruga pesama o hajducima. Vuk Karadžić ju je objavio među „pjesmama junačkim srednjijeh vremena“. U središtu je iskušenje zarobljenog čoveka: hoće li, suočen s mukama, odati svoje drugove i pomagače? Književni istoričar Jovan Deretić upravo u Vujadinovoj postojanosti vidi izraz herojskog morala hajdučke epike.
U programu za 7. razred zastupljene su epske pesme o hajducima i uskocima. Opis stradanja je sažet, a umetnička snaga pesme počiva na junakovom govoru i odluci.
Kratko prepričavanje
Devojka kune svoje oči jer je propustila da vidi kako Turci iz gore odvode starog Vujadina i njegova dva sina, Milića i Vulića. Na zarobljenicima je raskošna, upečatljiva odeća. Kad se približe Livnu, Vujadin ugleda kulu i naslućuje šta ih čeka. Sinovima govori da pod mukama ne odaju hajdučku družinu, jatake kod kojih su zimovali ni krčmarice kod kojih su tajno pili vino.
Posle tri dana tamnovanja Turci izvode Vujadina, muče ga i traže imena njegovih drugova i pomagača. On odgovara da ih nije odao ni kada su mu prebili noge i ruke, pa ih neće odati ni sada. Tu se pesma završava: poslednja reč pripada Vujadinu, a dalja sudbina njega i njegovih sinova ostaje izvan ispevane radnje.
Lik starog Vujadina
Narodni pevač o Vujadinovoj prošlosti govori vrlo malo. Junak se otkriva kroz dve odluke i dva govora: najpre kao otac koji savetuje sinove, potom kao zarobljenik koji svojim postupkom potvrđuje ono čemu ih je učio. Njegovo obraćanje „O sinovi, moji sokolovi“ spaja očinsku bliskost i epsku sliku hrabrosti. On dobro zna kakva ih opasnost čeka u Livnu, pa savet izgovara pre nego što stignu u tamnicu.
Vujadinova vernost obuhvata čitavu mrežu ljudi od koje zavisi hajdučka družina. Među onima koje ne smeju odati jesu i jataci i krčmarice: oni nisu u središtu borbe, ali bi zbog pružene pomoći mogli stradati. Zato njegovo ćutanje ima težinu odgovornosti prema drugima. Završni govor nije hvalisanje ranijim podvizima; njime pokazuje da i u porazu može sačuvati ono što smatra svojom čašću.
Kompozicija: od pogleda do poslednje reči
Radnja je sabijena u tri prizora: devojka govori o odvođenju hajduka, Vujadin se obraća sinovima pred Livnom, a zatim odgovara svojim mučiteljima. Između govora oca i njegovog završnog odgovora stoje tamnica i tri dana čekanja. Takva građa pojačava napetost: ono što je Vujadin predvideo postaje stvarnost, a čitalac očekuje hoće li ostati dosledan sebi.
Sukob se vodi rečima. Turci traže imena, a Vujadin odbija da ih izgovori. Pesma se zato završava njegovim odgovorom, bez pripovedačevog objašnjenja ili naknadnog raspleta. Junakova postojanost dobija punu snagu upravo u trenutku kada je telesno nemoćan.
Zašto se oči pominju na početku i na kraju?
Uvodna kletva „Sve gledaste, danas ne viđeste“ izdvaja pogled kao važan motiv pesme. Folkloristkinja Lidija Delić ovu formulu tumači u širem kontekstu usmene epike i simbolike viđenja. U samoj pesmi oči se potom javljaju u Vujadinovom predviđanju muka, a na kraju u njegovom odgovoru: naziva ih „lažljivim“ jer su ga, kako kaže, navodile da s planine motri drumove.
Povezanost početka i kraja daje pesmi čvrstinu. Devojka žali što nije videla hajduke, a Vujadin govori o pogledu koji je bio deo njegovog hajdučkog života. Njegove reči o očima otvaraju i složeniju sliku junaka: sam pominje puteve kojima prolaze Turci i trgovci. Pesma, dakle, prikazuje njegovu vernost družini bez prikrivanja surovog sveta u kome je živeo.
Jezik i epski izraz
Pesma je ispevana u epskom desetercu. Narodni pevač koristi stalne izraze kao što su „oči čarne“ i „bijelu Lijevnu“, a obraćanje „moji sokolovi“ sinove predstavlja slikom ptice koja u epskoj poeziji označava junaštvo. Ponavljanje Vujadinovog „ne kazah“ naglašava odbijanje da oda druge. Nizanje nogu, ruku i očiju u završnom govoru podseća na sve što je izgubio, dok se njegova odluka ne menja.
Tema i značenje
Tema pesme je iskušenje hajdučke vernosti. Jovan Deretić u njoj prepoznaje surovu stvarnost hajdučkog života i njegov herojski moral: izdržati muke i ne odati nikoga. Vujadinova snaga zato se ne meri pobedom u boju. Meri se doslednošću između saveta koji daje sinovima i odgovora koji sam izgovara pred mučiteljima.
Novak Kilibarda ističe da Vujadinova hajdučka biografija ostaje u pozadini pesme. U prvom planu je moralni izbor zarobljenog junaka. Zato snaga završetka proizlazi iz njegove postojanosti, a ne iz opisa nekog ranijeg podviga.
Pitanja za učenike
- Ko odvodi Vujadina i njegova dva sina?
- Zašto Vujadin govori sinovima pre dolaska u Livno?
- Koga ih moli da ne odaju?
- Koji Vujadinov postupak najbolje pokazuje odanost?
- Kako nabrajanje ljudi koje Turci traže pojačava napetost?
- Šta u pesmi saznajemo, a šta ne saznajemo o sudbini Milića i Vulića?
- Kako se Vujadinov savet sinovima potvrđuje u njegovom završnom govoru?
- Zašto se oči pojavljuju i u prvom i u poslednjem delu pesme?
- Kojim ponavljanjem narodni pevač ističe Vujadinovu postojanost?
Za samostalni rad: Napiši kratak pasus o osobini koju najviše ceniš kod Vujadina. Potkrepi odgovor jednim prizorom iz pesme.
Izvori
- Program srpskog jezika za 7. razred, Prosvetni glasnik 5/2019, str. 63.
- Stari Vujadin, tekst narodne pesme, Vikizvornik; uz tekst je naveden Vukov zbornik kao izvor.
- Lidija Delić, „Oči sokolove: spektar usmene formule“, str. 449–450; razmatra uvodne stihove „Starog Vujadina“ i upućuje na svoju studiju „Čarne oči, da bi ne gledale. O jednom epskom pleonazmu“ (2012).
- Ivan Ivić, Ana Pešikan i Slobodanka Antić, Aktivno učenje: priručnik za primenu metoda aktivnog učenja/nastave, Institut za psihologiju, 2001, str. 131 i dalje; metodički primer obrade pesme „Stari Vujadin“.
- Jovan Deretić, Kratka istorija srpske književnosti, poglavlje o pesmama srednjih vremena, str. 39–40.
- Novak Kilibarda, „Usmena književnost“, odeljak o hajdučkoj epici; tumačenje „Starog Vujadina“ u kontekstu hajdučkog morala.
Više tekstova za čitanje pronađite u rubrici Prepričana lektira. Povezana analiza: Smrt vojvode Prijezde – analiza.
