Uvod za čitanje: Večeras čitamo šaljivu norvešku priču o jednom dugom putu, mnogim trampama i razgovoru u toploj kući.
Na brdu je živeo Gudbrand sa ženom. Jednog dana ona mu predloži da odvede jednu od njihove dve krave u grad i proda je. Gudbrand se složi i pođe na put.
U gradu niko nije hteo da kupi kravu. Gudbrand je zato krenuo kući, ali je usput sreo čoveka s konjem. Zamenio je kravu za konja. Zatim je konja zamenio za prase, prase za kozu, kozu za ovcu, ovcu za gusku, a gusku za petla.
Kad se dan primakao kraju, ogladneo je. Prodao je petla i kupio sebi večeru. Kod suseda je svratio da predahne i ispričao mu šta se dogodilo. „Žena će se sigurno naljutiti”, rekao je sused. Gudbrand je odgovorio da će ga ona saslušati s razumevanjem. Sused mu nije verovao, pa su se opkladili.
Uveče je Gudbrand stigao kući. Žena ga je radosno dočekala. On joj je redom pričao o kravici, konju, prasetu, kozi, ovci, guski i petlu. Za svaku trampu ona je umela da zamisli neku dobru stranu.
„A petla sam na kraju prodao za večeru”, priznao je Gudbrand. Žena se nasmešila: „Najvažnije mi je što si se ti vratio kući.” Sused, koji je sve čuo, priznao je da je izgubio opkladu. U kući na brdu veče je prošlo u miru.
Pouka za kraj
Topao razgovor i razumevanje pomažu da zajedno prebrodimo i neobičan dan.
Izvor priče: Norveška narodna priča „Gudbrand on the Hill-Side”, koju su sakupili Peter Christen Asbjørnsen i Jørgen Moe; engleski prevod George Webbe Dasent u zbirci Popular Tales from the Norse (1859). Prevod i skraćenje: Moje dete. Izvorni tekst.
