Opis predmeta nije nabrajanje boje, veličine i materijala. Dobar opis pomaže čitaocu da predmet zamisli kao da se nalazi pred njim. Učenik zato treba da pažljivo posmatra, izabere redosled i poveže detalje sa svojim iskustvom. U ovom vodiču pokazujemo kako napisati opis predmeta i dajemo originalan primer sastava o školskoj torbi.
Odakle početi opis predmeta?
Pre pisanja stavi predmet ispred sebe ili ga zamisli što jasnije. Nemoj odmah sastavljati rečenice. Najpre napravi malu mapu opažanja i zapiši kratke odgovore:
- Šta opisujem i čemu predmet služi?
- Kakvog je oblika, veličine i boje?
- Od kog je materijala i kakav je na dodir?
- Od kojih delova se sastoji?
- Po čemu je poseban i na šta me podseća ili koju uspomenu budi?
Ovaj spisak nije gotov sastav. On je priprema koja sprečava da se ista osobina ponavlja u više rečenica.
Plan sastava u tri dela
Uvod predstavlja predmet i objašnjava zašto je važan. Razrada vodi čitaoca od opšteg izgleda ka detaljima. Možeš opisivati odozgo nadole, spolja ka unutrašnjosti ili od najupadljivijeg dela ka sitnicama. Zaključak donosi osećanje, uspomenu ili kratku misao o predmetu.
Najčešća greška je da svaka rečenica počinje sa „moja torba je“. Umesto toga menjaj početke: „Na prednjoj strani…“, „Kada je otvorim…“, „U bočnom džepu…“, „Najviše volim…“ Tako tekst postaje življi.
Reči koje opis čine jasnijim
Biraj precizne prideve, ali ih nemoj gomilati. Umesto „lepa torba“ napiši šta je čini lepom: tamnoplavo platno, srebrni rajsferšlus ili mala oznaka koju si sam dodao. Koristi poređenja samo kada pomažu slici: džep je širok kao sveska, a privezak poskakuje kao malo zvonce.
U opis možeš uključiti više čula. Platno je hrapavo, rajsferšlus tiho zazveči, nova sveska miriše na papir, a puna torba pritiska ramena. Dva ili tri dobro izabrana opažanja vrede više od deset neodređenih prideva.
Šta treba izbegavati?
Ne pretvaraj opis u inventar: „Torba ima džep, ručku, naramenice i rajsferšlus.“ Poveži delove u sliku i objasni kako ih koristiš. Izbegavaj i suvišne ukrase koji ne odgovaraju predmetu. Torba ne mora biti „najlepša na svetu“ da bi opis bio zanimljiv; dovoljan je jedan autentičan detalj, poput ogrebotine sa izleta ili priveska koji si sam napravio.
Ne menjaj redosled bez razloga. Ako započneš spoljašnjim izgledom, dovrši tu celinu pre nego što pređeš u unutrašnjost. Tako čitalac može lako da prati pogled pripovedača.
Primer sastava: Moja školska torba
Moja školska torba svakog jutra čeka naslonjena na stolicu, spremna da sa mnom krene u novi školski dan. Dobio sam je pred početak školske godine i od tada je postala moj mali pokretni ormarić.
Torba je srednje veličine i napravljena je od čvrstog tamnoplavog platna. Njene ivice su zaobljene, a po njima se pruža tanak svetloplavi šav. Na vrhu se nalazi kratka ručka, dok su pozadi dve široke naramenice obložene mekim sunđerom. Kada je dobro namestim, čak ni pune sveske ne žuljaju ramena.
Najveća pregrada čuva udžbenike i velike sveske. U njoj svaka stvar ima svoje mesto: knjige stoje uz leđa torbe, sveske ispred njih, a pernica se smesti popreko na vrhu. Prednji džep je manji i malo ispupčen. U njemu držim rezervnu olovku, gumicu, maramice i karticu za biblioteku. Sa strane je mrežasti džep za flašicu vode. Mrežica se rastegne kada u nju stavim flašicu, pa izgleda kao da torba ima mali stomak.
Na jednom rajsferšlusu visi drveni privezak u obliku lista. Napravio sam ga na radionici i zato mi je draži od svakog ukrasa iz prodavnice. Dok hodam, list tiho udara o metalnu kopču i podseća me da proverim jesam li sve spakovao.
Moja torba nije uvek uredna. Ponekad se na dnu sakrije izgužvan papir ili zaboravljena bojica. Ipak, kada je petkom ispraznim i ponovo složim, izgleda spremno za nove zadatke. Ona nosi moje knjige, ali i male tragove svake školske nedelje.
Zašto je primer uspešan?
Uvod kratko predstavlja predmet i njegov značaj. Razrada ide od spoljašnjeg izgleda ka pregradama i sitnim detaljima. Opis koristi boju, oblik, dodir i zvuk, ali ne preteruje sa ukrasnim rečima. Zaključak se vraća odnosu učenika prema torbi i zaokružuje tekst.
Vežba: opiši svoj predmet
Izaberi pernicu, omiljenu šolju, igračku, knjigu ili komad odeće. Zapiši najmanje osam osobina, a zatim ih rasporedi u uvod, razradu i zaključak. U gotovom sastavu podvuci tri precizna prideva, jedno poređenje i jednu rečenicu koja pokazuje tvoje osećanje.
Pre predaje pročitaj tekst naglas. Proveri veliko slovo, znake interpunkcije i ponavljanje istih reči. Ako čitalac može jasno da zamisli predmet, opis je ispunio svoj cilj.
Za još ideja pogledaj i primer sastava o jeseni u mom kraju, a ostale teme pronađi u rubrici Sastavi – teme.
