U ovoj kratkoj engleskoj narodnoj priči ptice dolaze kod svrake da nauče kako se pravi gnezdo. Pogledajte zajedno kako svaka zapamti po jedan korak, a nijedna ne sačeka da vidi posao do kraja.
Svrakino gnezdo
Jednom su sve ptice došle kod svrake i zamolile je da im pokaže kako se gradi gnezdo. Smatrale su da ona to ume bolje od svih. Svraka ih je okupila oko sebe i prionula na posao.
Najpre je uzela malo blata i oblikovala okruglu osnovu.
— Aha, tako se to radi! — rekla je jedna ptica i odletela. Od tada je svoja gnezda pravila onako kako je videla na samom početku.
Svraka je zatim oko osnove rasporedila grančice. Kos je pomislio da je sada saznao sve što treba, pa je i on odleteo.
Preko grančica svraka je stavila novi sloj blata. Sova je klimnula glavom i otišla. Kada je svraka spolja ispreplela još grančica, vrabac je uzviknuo da je upravo to tražio i požurio da napravi svoje gnezdo.
Svraka je nastavila da radi. Unutrašnjost je obložila mekim perjem da bude udobna. Čvorak je to video i odleteo zadovoljan, noseći sa sobom zamisao o toploj postavi.
Jedna po jedna, ptice su odlazile čim bi naučile poneki korak. Svraka je bila toliko zaokupljena poslom da nije ni primetila kako ih je sve manje. Ostala je samo grlica, ali ni ona nije gledala gnezdo; neprestano je ponavljala svoj glas.
Dok je svraka nameštala jednu grančicu, učinilo joj se da joj grlica govori da uzme dve.
— Jedna je dovoljna — odgovorila je svraka.
Grlica je nastavila da se oglašava istim glasom, a svraka joj je ponovila svoj odgovor. Najzad je podigla glavu, videla da su sve ostale ptice otišle i naljutila se. Odletela je i više nije htela da ih poučava.
Tako, kaže ova stara priča, različite ptice i danas prave različita gnezda: svaka je od svrake naučila samo deo posla.
Pouka za kraj
Kad učimo nešto novo, vredi saslušati i pogledati do kraja. Svaka ptica iz priče ponela je korisnu ideju, ali je propustila ostatak svrakinog umeća.
Izvor priče
Engleska narodna priča „The Magpie’s Nest” iz zbirke English Fairy Tales, koju je priredio Džozef Džejkobs (Joseph Jacobs), London: David Nutt, 1890. Džejkobs u belešci uz priču kaže da ju je sastavio prema dvema narodnim pričama o ptičjim gnezdima zabeleženim u delu Folk-Lore of British Birds. Izvorni tekst i Džejkobsova beleška. Ovaj srpski prevod je blago prilagođen za čitanje pred spavanje: izostavljena je uvodna stihovana dosetka, a ponavljanja su skraćena; tok radnje i kraj su sačuvani. Uvod i pouka su dodati. Džejkobs je umro 1916, pa su imovinska prava na njegovu verziju istekla prema pravilu od 70 godina posle smrti autora u Srbiji.
