Uvod za čitanje: Večeras čitamo staru narodnu priču iz južne Nigerije o Suncu, Mesecu i njihovom prijatelju Vodi.
Nekada davno Sunce i Voda bili su veliki prijatelji i živeli su na zemlji. Sunce je često posećivalo Vodu, ali Voda nikada nije dolazila u njegov dom.
„Zašto mi ne dođeš u posetu?”, upitalo je Sunce. Voda mu je odgovorila da je njena porodica veoma velika. Ako bi svi došli, Sunčev dom bio bi premalen. Zato je Sunce obećalo da će napraviti veliko dvorište u kom će biti mesta za goste.
Kod kuće je o planu ispričalo Mesecu. Zajedno su pripremili prostrano mesto i pozvali Vodu. Kada je stigla, Voda je sa vrata upitala: „Mogu li da uđem sa svojima?” „Uđi, prijatelju”, odgovorilo je Sunce.
Ušla je Voda, a za njom ribe i ostala vodena stvorenja. Ubrzo je vode bilo sve više. Voda je ponovo pitala ima li mesta i za ostale, a Sunce i Mesec su je opet pozvali da uđe.
Voda se podigla visoko, pa su se Sunce i Mesec popeli na krov. Kako je pristizalo još vode, popeli su se sve do neba. Po ovoj staroj priči, od tada tamo borave: Sunce danju, a Mesec noću.
Pouka za kraj
Kad pozivamo goste, dobro je da razmislimo koliko im je prostora zaista potrebno.
Izvor priče: Narodna priča „Why the Sun and the Moon live in the Sky”, koju je Elphinstone Dayrell zabeležio u zbirci Folk Stories from Southern Nigeria, West Africa (1910). Prevod i blago prilagođavanje na srpski: Moje dete. Izvorni tekst.
