Komunikativne funkcije rečenica – kontrolni zadaci za 6. razred

Komunikativne funkcije rečenica pokazuju šta želimo da postignemo svojim iskazom: da nekoga obavestimo, postavimo pitanje, zatražimo da nešto učini, izrazimo želju ili emotivnu reakciju. U 6. razredu važno je prepoznati ovu razliku u razumljivim, konkretnim situacijama.

Pripremili smo podsetnik za učenike i roditelje, primere sa objašnjenjima, jedan besplatan PDF sa grupama A/B i rešenjima i onlajn test od 15 pitanja. Svako pitanje ima dovoljno konteksta da se odgovor ne svodi na pogađanje po završnom znaku. Materijal služi vežbanju, ne zvaničnom školskom ocenjivanju.

Uradi brzi onlajn test – 15 pitanja

Šta je komunikativna funkcija rečenice?

Kada kažemo „Proba počinje u pet“, dajemo obaveštenje. Kada pitamo „Kada počinje proba?“, tražimo podatak. Tema može ostati ista, ali se menja namera govornika. Zato najpre pitamo: šta osoba želi ovim iskazom da postigne u datoj situaciji?

U pisanju komunikativnu celinu obeležavaju početno veliko slovo i završni znak. U govoru pomažu intonacija i okolnosti razgovora. Završni znak jeste važan trag, ali sam nije dovoljan: uzvičnik se može pojaviti u zapovednoj, željnoj i uzvičnoj rečenici. Pročitajte i smisao.

Obaveštajne rečenice: dajemo informaciju

„Biblioteka radi do šest.“ Ovom rečenicom saopštavamo podatak. „Biblioteka danas ne radi.“ takođe je obaveštajna, iako je odrična. Potvrdnost i odričnost predstavljaju drugačiju podelu: one ne određuju da li govornik obaveštava, pita ili izražava želju.

Detetu možemo ponuditi dve informacije o istom događaju, jednu potvrdnu i jednu odričnu. Neka objasni šta obe rade u razgovoru. Odgovor „obe nas obaveštavaju“ pokazuje da razume funkciju, a ne samo oblik glagola ili prisustvo reči ne.

Upitne rečenice: tražimo odgovor

„Kada krećemo?“ traži podatak o vremenu. „Da li danas imamo probu?“ traži potvrdu ili odricanje. Obe su upitne i u pisanju se završavaju upitnikom. U ovim primerima govornik stvarno postavlja pitanje; nije reč o posrednoj molbi.

Vežbajte preoblikovanje: od „Autobus polazi u osam“ napravite „Da li autobus polazi u osam?“ Informacija ostaje ista, ali je više ne saopštavamo kao poznatu, već proveravamo njenu tačnost. Za ocenjivanje ovakvog zadatka važni su smisao pitanja i pravilno napisan završni znak.

Zapovedne rečenice: nalog, molba, savet i zabrana

„Zatvori vrata.“ traži radnju sagovornika. „Molim te, sačekaj.“ je molba, a „Čitaj pažljivo.“ savet. U ovoj školskoj podeli sve imaju zapovednu funkciju. „Ne trči!“ izriče zabranu. Funkcija ne zavisi od toga da li je govornik strog ili ljubazan.

Zapovedna rečenica ne mora imati uzvičnik: mirno izgovoren savet može završiti tačkom. Nasuprot tome, snažno upozorenje „Stani!“ završava uzvičnikom, ali time ne postaje uzvična rečenica po komunikativnoj funkciji. Govornik i dalje traži da sagovornik nešto učini.

Željne rečenice: izražavamo želju

„Neka te prati sreća!“ iskazuje dobru želju, ne radnju koju sagovornik treba odmah da izvrši. Željne rečenice mogu izraziti čestitku ili blagoslov. „Neka ti se ostvari rođendanska želja!“ razumemo kroz situaciju čestitanja. Važna je razlika između željenog ishoda i naloga za postupanje.

Reč neka nije automatski znak željne rečenice. Nastavnikov nalog „Neka Marko otvori prozor“ ima zapovednu funkciju. Bakina želja „Neka Marko bude srećan!“ ima željnu. U zadacima navodimo okolnosti upravo da ove dve namere ne ostanu nejasne.

Uzvične rečenice: emotivna reakcija

Mila ugleda prelep pejzaž i kaže: „Kako je ovo divno!“ Izražava oduševljenje, ne očekuje objašnjenje kako je pejzaž napravljen. Rečenica je uzvična. Reč kako sama zato ne dokazuje upitnost, baš kao što uzvičnik sam ne dokazuje uzvičnu funkciju.

Predikatska rečenica i komunikativna celina

U zapisu „Mila čita, a Luka crta.“ prepoznajemo dva predikata: čita i crta. Dve nezavisne predikatske rečenice ovde čine jednu komunikativnu celinu. Ne brojimo rečenice samo po zarezima: predikat i granice komunikativnog iskaza odgovaraju na različita pitanja.

Kako roditelj može da pomogne?

Pročitajte primer naglas i pitajte: „Da li očekujemo odgovor, postupak ili samo izražavamo osećanje?“ Neka dete prvo obrazloži nameru, pa imenuje vrstu. Za dodatno ponavljanje koristite vrste i službu reči i druge materijale u rubrici Vežbe i zadaci.

PDF: kontrolni zadaci za 6. razred

Jedan PDF sadrži podsetnik, grupe A/B sa po 10 zadataka i objašnjena rešenja. Vežbaju se prepoznavanje, preoblikovanje, pisanje i razlikovanje funkcija. Svaka grupa nosi 40 bodova. U otvorenim zadacima prihvatamo druga smislena i pravilno napisana rešenja.

Preuzmi PDF – zadaci A/B i rešenja

Komunikativne funkcije rečenica: onlajn test

Odgovori na 15 pitanja, pa pročitaj povratna objašnjenja. Ponovi primere u kojima si se oslonio samo na interpunkciju. Posle provere smisli sopstveni primer iste funkcije i objasni kome se obraćaš i šta želiš da postigneš.